Kladionice u Srbiji dobro razrađen biznis (1): Ko se kladi, taj ne dobija!
Afera "Čista ruka" u Belgiji, koja je pokrenuta zbog sumnji u nameštanje utakmica tamošnjeg šampionata i navodni pokušaj neimenovanog čelnika Crvene zvezde da se kladi na poraz šampiona Srbije od PSŽ-a sa pet golova stavile su kladionice u žižu srpske javnosti. Postavlja se pitanje da li kladionice imaju neke "dojave" i da li imaju unapred informacije o "nameštenim utakmicama", te na koji način se brane od uplata na ishode utakmica koji pojedinci unapred znaju.
Sve srpske kladionice preventivno imaju limite za isplate tiketa, ali i za uplate na određene utakmice. Najveća isplata po tiketu u kladionicama se kreće od pet do 50 miliona dinara (oko 420.000 evra). Kad su u pitanju uplate, pogotovo takozvanih singlova, kladionice zadržavaju pravo da odlučuju o maksimalnoj uplati na određenu igru, uz pravo da smanje kvotu ili ograniče uplatu, koja je uglavnom maksimalno do 500.000 dinara.
Postoje, navodno, matematičke tajne klađenja koje dokazuju da se u kladionicama sigurno gubi. Sistemske greške u kladionicama su se pre događale, ali danas ih sigurno nema. Može da se dogodi poneki kiks, ali njihove greške su toliko retke da je danas nemoguće pobediti kladionice.
Prvo, priređivači su iskusniji. Osim toga, ljudi koji se klade misle da mogu bolje da procene od "kvotera" koji to rade za kladionice. To je nemoguće pošto je to njihov posao za koji su izuzetno plaćeni. To su statističari, bave se sportom čitav život. Njima su najmanje osam sati dnevno rezultati u glavi. A treće, imaju informatičke sisteme koji im odmah sve blokiraju u slučaju da dođe do povećanih uplata na određeni ishod. I što je najvažnije, kladionice sada imaju udruženja gde mogu da provere svoje koeficijente pre nego ih javno objave i to je to. Tako da su se osigurali sa svih strana.
Većina kladionica svesno krši zakon koji je u Srbiji usvojen 2015. godine. Prema slovu zakona, svi dobici veći od 11.165 dinara (95 evra) podležu plaćanju poreza na dobitak koji iznosi 20 odsto. Kladionice svesno krše zakon i preuzimaju na sebe plaćanje poreza, pre svega, jer ne žele da izgube "igrače".
Član 83 zakona kaže da je "obveznik poreza na dobitke od igara na sreću fizičko lice koje ostvari dobitak od igara koje se smatraju igrama na sreću, zatim da oporezivi prihod za dobitke od igara na sreću predstavlja svaki pojedinačni dobitak od igara na sreću, osim onih koji su oslobođeni ovim zakonom..."
Ubrzo po usvajanju ovog Zakona, Udruženje priređivača igara na sreću (UPIS) saopštilo je da je "član 83. novog Zakona protivustavan, protivzakonit i štetan, jer favorizuje kazino i igre na sreću na automatima, a na štetu sportskog klađenja". Krajem januara 2016. godine, Narodnoj skupštini Republike Srbije predata je i inicijativa za brisanje spornog člana 83 Zakona, koju je potpisalo više od 100.000 građana Srbije, a UPIS je, dva dana kasnije, Ustavnom sudu podneo inicijativu za ocenu ustavnosti tog člana. Narodna skupština i Ustavni sud se ni dan-danas nisu izjasnili o ovim inicijativama, pa kladionice, zbog svojih igrača, novi zakon i ne primenjuju.
Vlasnici kladionica se plaše da bi primenom Zakona izgubili veliki broj igrača - ukoliko počnu sa oporezivanjem dobitka jer su ljudi u Srbiji više od 20 godina unazad naviknuti da podignu onoliko novca koliko su i osvojili. Uz to, postoji strah da se svi igrači okrenu onlajn klađenju na stranim sajtovima, što bi i te kako uticalo na prihode srpskih kladionica.
Zanimljivo je da država Srbija nije garant isplate dobitaka u kladionici, već je sve stvar "džentlmenskog dogovora dve strane", ali ne pamte se slučajevi da je nekome uskraćena isplata dobitka, a bilo ih je i većih od 10.000 evra.
Pošto između kladionica vlada ogroman rivalitet, često se organizuju nagradne igre sa atraktivnim premijama (skupoceni automobili, motori, velike novčane nagrade) kojima se "preotimaju" igrači konkurenciji u određenom periodu.
Diskriminacija lotoa i binga
Neprimenjivanjem zakona kladionice takođe diskriminišu igre na sreću koje organizuje Državna lutrija Srbije. Svi igrači koji okušavaju sreću igrajući loto i bingo moraju da plate državi porez na sve dobitke veće od 11.165 dinara, za razliku od onih koji novac zarade kladeći se u kladionicama.
Više od 2.000 mesta za klađenje
U Srbiji trenutno postoji više od 2.000 lokala u kojima se mogu uplaćivati tiketi, a uglavnom pripadaju lancu desetak vodećih kladionica. Poslednja istraživanja su pokazala da se najčešće uplaćuju tiketi sa iznosima između 20 i 180 dinara, takvih je čak 83 odsto, dok je veoma malo "jakih igrača", koji uplaćuju sume veće od 1.000 dinara po tiketu, osim ako nisu u pitanju singlovi.
