Da li slobodno tržište donosi samo boljitak (4): Ode i Komercijalna banka
U senci pompeznog otvaranja nemačkog maloprodajnog lanca Lidl kojem je prisustvovao i predsednik Srbije, prošla je odluka države da proda svoj, inače većinski udeo vlasništva u Komercijalnoj banci. Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije objavilo je protekle sedmice da je u potrazi za finansijskim savetnikom koji će pripremiti teren za prodaju državnog paketa akcija (41,7 odsto).
Godinama unazad Komercijalna vodi trku sa Intezom za status najveće banke u državi, pa ova objava znači da se najprestižnija banka sa dominantnim državnim vlasništvom stavlja na prodaju. Nakon ove privatizacije, srpski bankarski sistem najvećem delom biće u privatnim i - u stranim rukama.
Kada su profesora sa Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića povodom otvaranja Lidla pitali da li će dolazak ovog diskontnog lanca značiti da će drugi trgovinski lanci spustiti cene, on je bio krajnje skeptičan, podsećajući kako smo prošli sa stranim bankama.
- Bože sačuvaj. Imamo 29 banaka u Srbiji pa nemamo najniže kamate u Evropi - uzvratio je profesor.
Da li srpsko tržište donosi samo boljitak:
* Da li slobodno tržište donosi samo boljitak (1): Bofl za građane drugog reda
* Da li slobodno tržište donosi samo boljitak (2): Smrt male trgovine
* Da li slobodno tržište donosi samo boljitak (3): Slađa čokolada i keks bez maslaca
Svojevremeno je kao guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić hvalio dolazak stranih banaka u postpetooktobarskoj Srbiji. Navodilo se da će nove banke biti odgovornije prema stanovništvu, da država neće njihove gubitke morati da pokriva i da će sa konkurencijom doći i bolja ponuda pa samim tim i povoljniji krediti za privredu i stanovništvo.
Iako je bankarsko tržište počelo da se otvara pre 16 godina sve do skora Srbija je bila zemlja velikog rizika i velikih kamatnih stopa. Još te 2002. godine neki stručnjaci su upozoravali da nema potrebe gasiti četiri velike domaće banke (Beobanka, Beogradska, Jugobanka i Investbanka) koje su pre stečajnog postupka potraživale više milijardi evra. Samo je Beogradska banka u trenutku otvaranja stečaja potraživala oko 1,14 milijardi evra!
Profesor Slobodan Komazec je upozoravao da se one gase kako bi se otvorio prostor za strance.
- Tadašnji nosioci vlasti srušili su banke sa ogromnim kapitalom i ugledom u svetu. Dinkić ih je proglasio nelikvidnim. Njihovim guranjem u stečaj, otvoren je prostor da uđu strane banke i da zauzmu najveći deo tržišta - upozoravao je on.
Sa privatizacijom Komercijalne banke oni građani koji i po cenu da imaju lošije uslove za svoje depozite biraju samo domaće, izgubiće još jednu opciju izbora za svoju, neretko, patriotsku iluziju.
Ostaje Poštanska štedionica
Povlačenje države kao suvlasnika iz poslovnih banaka, neće se zaustaviti samo na Komercijalnoj banci. Država planira da do kraja godine proda Jumbes, u kojoj ima manjinski vlasnički udeo od 20,2 odsto, a najverovatnije i Srpsku banku čeka ista sudbina. Za sada Poštanska štedionica ostaje u državnom vlasništvu.
