Burna istorija odnosa Srbije i SAD (2): Velike ne treba začikavati
Istorija u odnosima Srbije i SAD je pokazala uspone, padove, a poslednjih decenija i razlike u stavovima Beograda i Vašingtona, ocenio je bivši ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović.
Zato, kako kaže, sada kada su dve zemlje obeležile vek srpske zastave na Beloj kući, i kada su američka vrata Srbiji otvorena, Beograd treba da krene malim, ali sigurnim koracima kroz njih, poput odlaska premijerke Ane Brnabić, u SAD.
- Ne može se reći da su SAD uzele "na zub" Srbiju kako to deo javnosti tumači, jer je erozija u odnosima dveju zemalja išla u više faza - priča penzionisani diplomata za "Vesti".
Degradacija diplomatije
Pavle Jevremović kaže da je bolje da Srbija, umesto kidanja veza, na svakom planu uspostavlja saradnju, poput vojne sa Gardom Ohaja. Problem je međutim, smatra on, što je sama srpska politička scena konfuzna, što utiče i na SAD administraciju.
- Srbija mora da se uči i nauči pravilima ponašanja na unutrašnjoj i spoljnoj politici. To je ono što zavisi od nas i treba sami da uradimo, a kako stvari stoje, degradirali smo sopstvenu diplomatiju. U Vašingtonu, na primer, to ide dotle da ambasada Srbije deli toalet sa nekom kompanijom - ukazao je ovaj diplomata.
Jevremović je mišljenja da se početkom 90-ih prošlog veka, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević pokazao kao igrač koji "nije na visini zadatka".
On je, uz napomenu da ne opravdava bombardovanje SRJ krajem 90-ih, ocenio da je ka vojnoj intervenciji vodio sam Milošević, tada predsednik SRJ da bi ojačao sopstvenu vlast. On je, kaže, ukucao poslednji ekser u mrtvački kovčeg Kosovu.
Burna istorija odnosa Srbije i SAD
- Ne treba zaboraviti da je posle pada Miloševića, 5. oktobra, Vašington brzo prihvatio i svesrdno podržao političke promene u Srbiji.
Zoran Đinđić je kao srpski premijer obećao američkom državnom sekretaru Kolinu Pauelu da će izručiti Miloševića i to nam je obezbedilo veliki kredit u mesecima uoči atentata na Đinđića.
Obećao je to i komesaru za međunarodne odnose Evropske komisije Krisu Patenu i ispunio obećanje, zbog čega je platio ne samo politički, već i životom - priča ovaj diplomata.
Kao problem, ističe i činjenicu da već duže "Kosovo kao problem stagnira".
- Delovalo je kao da će ovo pitanje biti ublaženo s našim pristupanjem EU, ali smo i posle 18 godina, na početku - pojašnjava naš sagovornik i napominje da i pored svega ima još prostora za ublažavanje krize.
Zbog teških problema, kaže, odnosi sa tako velikom silom ne bi trebalo da budu loši.
- Vidimo i da ih neretko dnevnim pritiskom opterećuju tabloidi pod kontrolom srpske vlasti, pišući loše o američkom ambasadoru u Beogradu Kajlu Skotu i nekim zvaničnicima, a ova praksa bi mogla negativno da utiče na njih - tumači Jevremović koji ima drugačiji recept bilaterale.
Zaključak iskusnog diplomate je da ako Beograd ne bude gledao na veze sa SAD šire od problema Kosova, bilateralni odnosi će i dalje stagnirati.
Spali na ajvar
- Prostora za unapređenje bilateralnih odnosa ima, ali teško da skoro možemo biti ozbiljan partner. Osim pitanja gde Srbija nema iste poglede, osvrt na ekonomiju, pokazuje da je naš izvoz i spoljnotrgovinska razmena na nivou statističke greške.
Nekada smo servisirali motore, američkog Dženeral motorsa imali jaku optičku industriju koja je radila sa SAD, a šta sad da izvozimo? Ajvar i kiseli krastavac. Nažalost posla je bilo puno, a sada ga nema - kaže Jevremović.
