Gradnja saobraćajnica u otadžbini (2): Pet prevara po kilometru
Putevima izgrađenom po svim poznatim standardima temeljna rekonstrukcija nije potrebna 10-15 godina, a troškovi održavanja takvog puta su mali.
U Srbiji još niko nije uradio prosek, posle koliko godina je uobičajeno da se srpski putevi rekonstruišu, počinje priču za "Vesti" Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.
Papreni most
- Mnogo para je uloženo u Most na Adi. To je predstavljeno kao velika i značajna investicija, ali tvrdim da je za taj novac moglo da se sagradi tri mosta i to ne bilo kakva nego zaista kvalitetna. Nažalost, niko nije vodio računa o tome - kaže Rodić.
- Auto-put Beograd - Novi Sad je često morao da se rekonstruiše zbog onih kolotraga koji su ostajali, koji su bili opasni.
To znači da je svojevremeno taj donji sloj, ta podloga loše urađena, pa kad je vrućina ona napravi one kolotrage na asfaltu, pa je često saniran - objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima u ovom momentu na ozbiljnu rekontrukciju u našoj zemlji čeka od 2.500 kilometara puteva i to ne seoskih, nego puteva prvog i drugog reda.
Rodić smatra da nekvalitetnom gradnjom nisu toliko ugroženi autoputevi, koliko putevi prvog i drugog reda.
- Primera radi, Ibarska magistrala se stalno nešto gradila i trošene su pare. Međutim, kad se uradi kvalitetan auto-put i kad se redovno održava, onda je potrebno decenije i decenije da prođu pre nego im je potrebna velika rekonstrukcija - kaže Rodić.
Ističe da su nemački putevi sinonim za kvalitet. Princip je jasan: udari se duplo armirana betonska ploča, pa se na delovima gde zna da bude leda ugrade grejači, te se radi trajni asfalt, znači kvalitetan habajući sloj koji izdržava velike razlike u temperaturi i velika opterećenja.
Naš sagovornik navodi da mi ne ugrađujemo duplo armiranu betonsku ploču.
- Radovi se kontrolišu, izbuši se jedna rupa na autoputu, izvuče se kobasica i tačno se vidi po slojevima koliko je čega ugrađeno, izvrši se analiza kvaliteta, koliko je aditiva dodato, kakav je bitumen korišćen, kolike su trajnost i elastičnost, i onda se zna da je sve u redu - kaže Rodić.
Srbija pod hitno mora da integralno uredi Moravski sliv, uključujući čak i brodski saobraćaj do Paraćina. Žao mu je što srpski političari ne uviđaju značaj ove reke.
Gradnja saobraćajnica u otadžbini:
Angažuju Azerbejdžance i Kineze
U poslednjih 17 godina, nastavlja Rodić, uništene su sve vredne srpske građevinske firme, koje su gradile kvalitetne puteve.
- Sada nam dovode firme uglavnom iz Azerbejdžana i Kine, koje uzimaju proviziju od 30 do 50 odsto. Pritom one i ne rade nego angažuju domaće firme koje nemaju dovoljno iskustva i koje rade za nisku cenu nauštrb kvaliteta.
Čak je i nadzor iz inostranstva - priča naš sagovornik.
Kod komšija Hrvata, koji se mogu pohvaliti dobrom putnom mrežom, samo sedam odsto radova izvele su strane kompanije, a u Sloveniji sve grade njihove firme.
