Godišnja doba bez kompasa (2): Sva srpska leta su tropska
Kada se desi neka ekstremna meteorološka pojava, većina ljudi misli da se klima promenila, oslanjaju se na svoja sećanja, pa kažu: "Ovo se nikad nije desilo." Mnogi, pa čak i visokoobrazovani, ne razlikuju pojmove vreme i klima - započinje priču za "Vesti" Nedeljko Todorović, meteorolog iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
- Vreme je ono što se svakodnevno događa, to je ono što vidimo svojim čulima, a određeno je instrumentalno, merenjem mnoštva parametara. Klima je prosečno, tipično, karakteristično stanje vremenskih prilika u nekom mestu ili regionu za dugi niz godina, decenija, vekova, a dobija se statističkom obradom meteoroloških parametara - priča Todorović.
Vreme se menja iz sata u sat, iz dana u dana, od sezone do sezone. Takođe, i klima se menja, ali na znatno većim vremenskim skalama reda veličine nekoliko hiljada ili desetina hiljada godina - ističe naš sagovornik.
Utisak ili čak predviđanja o povećanju učestalosti ekstremnih i opasnih meteoroloških pojava nemaju realnu osnovu.
- Mnoga istraživanja potvrđuju da u Srbiji nema značajne promene temperature, ni količina padavina, da suše nisu češće, a u svetu da nema povećanja opasnih tropskih ciklona ili tornada. Svi meteorološki parametri i vremenske pojave variraju oko srednjih vrednosti. I tako je stotinama i hiljadama godina od kako se završilo poslednje ledeno doba pre otprilike 12 hiljada godina - objašnjava poznati stručnjak.
Pljuskovi za Ginisa
Padavine imaju još veća odstupanja. Maksimalna dnevna količina padavina u Beogradu zabeležena je 15. maja 2014. i iznosila je 109,8 mm (prosek za ceo maj je oko 70 mm). A bilo je i ranije velikih količina, na primer 14. jula 1889. godine (92,4 mm) i 14. juna 1994 - 94 mm. I u drugim mestima Srbije ima i bilo je žestokih pljuskova, tako je u Negotinu 10. oktobra 1955, u jednom danu palo 211,1 mm kiše, što je skoro četvoromesečna prosečna količina. A bilo je meseci sa svega jedan milimetar padavina.
Ipak, ne negira činjenicu da postoje velika odstupanja od prosečnih i očekivanih vremenskih prilika.
- I sve što se dešava je "normalno", jer je već nešto slično zabeleženo u prethodnim decenijama. Ne bi bilo normalno da u nižim predelima Srbije leti bude snega i mraza. E, to bi značilo da se klima promenila. Ali zato u planinama može da padne sneg usred leta - kategoričan je naš sagovornik.
Niz od 100 ili 200 godina instrumentalnog beleženja meteoroloških parametara je relativno kratak i uobičajeno je da se u nekim godinama zabeleže rekordne vrednosti nekih parametara, ali to ne znači da se promenila klima.
Neznatan uticaj
- Mišljenja sam da čovek ne može da menja klimu, a može neznatno da utiče na mikroplanu. Na primer, može da iseče šumu ili da zasadi novu, da pravi velike gradove... A čovek ponajviše zagađuje prirodnu sredinu, i vazduh i vodu i zemljište, ali to zagađenje nije promena klime - kategoričan je Todorović.
Oduvek postoji smena toplih i svežih leta. Analiza pokazuje da se u Srbiji i većem delu Evrope smenjuju periodi u trajanju od približno 35 godina sa češćom pojavom natprosečno toplih i svežih leta. Samo detaljnom analizom primećuju se oscilacije od plus-minus jedan stepen srednjih vrednosti tih perioda.
- Sva naša leta su tropska, nema leta da temperatura ne prelazi 30 stepeni, to su tropski dani po klimatološkoj definiciji - navodi Todorović.
Prosečan broj takvih dana u Beogradu je 33, a bilo ih je čak 80 (uključujući maj i septembar) u ekstremno toplom letu 2012, samo 21 u "svežem" letu 2014, a 1955. svega devet i 1976. samo sedam dana.
Prognoza za nekoliko meseci unapred je prilično nezahvalna pošto ne postoji pouzdana metodologija, procena se svodi samo na određenu verovatnoću. - Leto 2018, trebalo bi da bude malo toplije od prosečnog, ali ne i ekstremno toplo kao prethodno.
Normalno, trebalo bi da bude i nekoliko ekstremno toplih dana sa temperaturama iznad 35 stepeni. Količina padavina oko prosečnih vrednosti, za razliku od prošlog leta koje je bilo ekstremno sušno. Jun je bio kišovit, najverovatnije da će u julu i avgustu biti manje padavina - prognozira Todorović.
Reuma i srčane tegobe
- Vremenske prilike utiču na zdravlje samo ako su ekstremne, velika hladnoća ili vrućina, sparina. Na zdravlje prvenstveno iz spoljne sredine utiče magnetno i električno polje Zemlje koje se menja pod uticajem Sunčeve aktivnosti. Na Suncu se povremeno javljaju jake eksplozije i erupcije naelektrisanih čestica koje zatim dolaze do Zemlje i remete elektromagnetno polje, pa se javljaju tegobe kao što su glavobolje, poremećaji ritma srca, reumatski bolovi i slično - ističe naš sagovornik.
