Svi naši referendumi (1): Skrivanje iza "volje" naroda
Referendum je dvosekli mač. Sa jedne strane je demokratski, dok sa druge često povodi mase za politikom koja ne donosi uvek dobro. Vrlo često se narod izjašnjava o sudbinskim pitanjima kojima političari manipulišu. I sva je prilika da će građani Srbije u bliskoj budućnosti ponovo uzimati olovke u ruke da se u demonstraciji neposredne demokratije izjasne o vrućem pitanju uređivanju odnosa sa Kosovom. Bar je tako nagovestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
- U vezi sa reševanjem statusa Kosova niko neće ništa da krije od građana Srbije. Referendum je jedan od mogućih načina izjašnjavanja o tom pitanju - rekao je Vučić.
Ipak, predsednik je svestan da bi moglo doći do nesaglasja onoga što je plan njegove vlade i onoga što će građani reći, pa je ostavio prostor da ne bude referenduma, već da se narod "na drugi način izjasni", verovatno time misleći na izbore za vladu koja bi imala mandat da donese i takvu odluku.
- Ako budete želeli da menjate Ustav, moraćete da idete na referendum - kazao je predsednik Srbije.
U razgovoru za Sputnjik Aleksandar Simić, stručnjak za ustavno pravo, ima dilemu o korisnosti referenduma. On kaže da se referendum na ovim prostorima nije pokazao kao dobro demokratsko sredstvo, iako je po svojoj definiciji upravo to!
Sandžačka autonomija
Dok je Kosovo tražilo 1991. godine samostalnost, bošnjački narod u Sandžaku je iste godine, samo između 25. i 27. oktobra glasao za autonomiju te oblasti u okviru Srbije. Tada je Muslimansko nacionalno veće Sandžaka donelo odluku o raspisivanju neobavezujućeg referenduma na koji je izašlo 70 odsto birača, njih oko 185.000. Čak 98,3 odsto je bilo "za" dok je tek jedan odsto bilo protiv. Ni ovaj referendum srpske vlasti nisu priznale.
- Kao neko ko se bavi ustavnim pravom ne mogu da kažem da je referendum idealni oblik demokratskog izražavanja, ali interesantni su referendumi koji se zahtevaju na prostoru bivše SFRJ, o pristupanju Crne Gore NATO ili Srbije u EU. Oni koji ih traže imaju potpuni legitimitet da to rade, jer je i Jugoslavija razbijena referendumima. Sa druge strane, o tako važnim pitanjima zaista bi trebalo da se izjasni narod - kaže Simić.
Kad se pogleda istorija referenduma u Srbiji, a bilo ih je sedam, videće se da se njima nije postiglo bogzna šta, te da je politička realnost jedno, a sentiment građana drugo. Pitanje je, naravno, i demokratske kulture i tradicije u nekoj zemlji, jer je teško prihvatiti da se u represivnim režimima bilo koje ideologije praktikuje neposredna demokratija.
To je primer čuvenog referenduma od 29. novembra 1945. godine kada se narod "slobodno" izjašnjavao o mogućnosti povratka jugoslovenskog kralja Petra Drugog iz egzila. Glasači su tada dobijali kuglicu koju su držali u zatvorenoj pesnici, da bi potom ruku ubacivali u dve kutije, za i protiv povratka kralja. Štos je bio u tome što su kutije "protiv" imale tapacirano dno, a one "za" drveno. Tako je komisija na glasačkom mestu mogla lepo da čuje pad kuglice tamo gde je komunisti nisu želeli, a onda su sledile represije ove ili one vrste prema onima koji još pre glasanja nisu shvatili da su to izbori bez izbora i da je sudbina već određena, a glasanje privid demokratije.
Ironija je htela da se u Srbiji prvi referendum održi upravo na Kosovu, između 26. i 30. septembra 1991. godine, a organizovala ga je neinstitucionalna albanska partija Savez demokratskog Kosova. Vlasti SR Srbije su referendum proglasile ilegalnim, ali nisu ometale njegovo održavanje. Nakon glasanja je proglašena nezavisnost, koju nije priznala nijedna država članica UN osim Albanije. Prema podacima koje su organizatori referenduma objavili, izlaznost birača je iznosila 87,01 odsto, od kojih se 99,98 odsto izjasnilo za otcepljenje.
Marš na Drinu, ocila i petokraka
Raspad Jugoslavije je značio i da bi Srbija trebalo da promeni državne simbole koji su poticali iz komunističke ere. Da bi se nekako pomirila prokomunistička i nacionalna Srbija, struka je predložila da grb Srbije bude u obliku štita sa četiri ocila, zastava sa petokrakom i himna Marš na Drinu. Predlog je dobio više od milion i po glasova, protiv je bilo 1,4 miliona, pa je referendum od 31. maja 1992. proglašen nevažećim. Ipak, mimo zakona petokraka je potom nestala sa zastave, održavanje krnje Jugoslavije u savezu sa Crnom Gorom je kao državnu himnu zadržalo Hej Sloveni, a Srbija svoju nije imala sve do novembra 2010. godine kada su ozakonjeni grb sa dvoglavim orlom, ocilima i krunom na nacionalnoj zastavi. Kuriozitet je da je Srbija jedina država na svetu republikanskog uređenja koja na državnom simbolu i zastavi ima krunu, što je po pravilu rezervisano za monarhije.
