Bespilotne letelice oruđe sadašnjosti i budućnosti (1): Dronovi za svadbe i sahrane
U bliskoj budućnosti svako će imati svog robota. Možda ne pravog dvonožnog androida, ali uživaće u uslugama - drona. Naime, u oblasti bespilotnih letelica za civilnu upotrebu, novi tehnološki iskorak i primena u svakodnevnom životu očekuje se upravo u ovom segmetnu. Industriji dronova.
Iako je mnogima ovaj pojam poznat najviše iz ratnih sukoba širom sveta, gde vojni dronovi bombarduju kampove osumnjičenih terorista ili izviđaju neprijateljsku teritoriju, u civilnoj upotrebi će se tek videti prava vrednost ovih mašina.
Već za desetak godina najverovatnije neće biti stanovnika razvijene zemlje koja neće imati svog ličnog drona ili će uz pomoć ovih letelica obavljati svakodnevne poslove.
U čemu je tajna dronova? Oni se već danas prave u svim veličinama. Prvo će se primenjivati kao pomoć nesposobnim ili slabo pokretnim osobama.
Uskoro će biti moguće preko pametnog telefona naručiti namirnice u prodavnici ili neke druge proizvode i dron će vam željenu robu dopremiti do kuće, zgrade, terase. Ko ne želi, ne mora da pešači do tržnog centra.
Veliku primenu dronovi već imaju u spasavanju života. Umesto da se šalju helikopteri, oni se koriste da izvide teritoriju zahvaćenu vatrenom stihijom, gde se nalaze žrtve, takođe masovno se mogu upotrebljavati u potrazi za oborenim letelicama, izgubljenim ljudima, hitnom prenosu medicinske opreme, osmatranju svih prirodnih nepogoda.
Široka upotreba
- Transport robe i nadzor poljoprivrede
- Pomoć u spasilačkim misijama
- Arheologija
- Nadzor zagađenosti životne okoline
- Borba protiv požara, kriminala i terorizma
- Vazdušno izviđanje, snimanje filmova
- Zloupotreba u švercu droge ili opasnih materija
- Naučna istraživanja
Dronovi će postati produžena ruka ljudi i delovaće na daljinsko upravljanje.
Otkud uopšte naziv dron. Nastao je od od imena za mužjaka pčele, drona, odnosno na srpskom trut, zbog sličnog zujanja, koje i jedan i drugi ispuštaju tokom leta. Ima onih koji lete, ali i onih koji plove, rone...
To su sve letelice ili plovila bez ljudske posade. Mogu biti na daljinsko upravljanje ili raditi preko autonomnog sistema za letenje ili plovidbu.
U prvi mah napravljeni su isključivo za vojnu upotrebu, ali kao i većina izuma za rat, vrlo brzo su našli svoju primenu i u civilnom svetu.
Glavna civilna primena im je, kao što smo pomenuli, komercijalna, ali se koriste i u naučne svrhe, u poljoprivredi i kao oprema za nadzor. Mogu se koristiti, osim za isporuku proizvoda, i za fotografisanje iz vazduha, kontrolu krijumčarenja, ali i za trke dronova.
Što bi rekli, koriste se i za svadbe i za sahrane.
Koliko je u zamahu ova vrsta industrije, pokazuje i činjenica da je samo u 2015. prodato više od milion dronova za civilnu upotrebu, a svake godine broj je sve veći.
Trenutno je jedan od glavnih trendova među turistima ne samo pravljenje fotografija na što neobičnijim mestima, već da sa sobom nose dronove gde god putuju i da iz njih snimaju šta rade i kuda se kreću dok su na putovanju, a onda se gotovo istovremeno taj materijal prebacuje na njihov Ju tjub nalog.
Javnost u Srbiji i regionu verovatno nije ni čula za dronove i njihovu civilnu upotrebu do čuvenog skandala na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija.
Tada je jedan albanski navijač zakačio za dron platno sa mapom Velike Albanije i njime leteo iznad terena stadiona JNA u Beogradu, čime je izazvao incident i prekid meča.
I svet nije obraćao previše pažnje na to za šta sve dronovi mogu da budu upotrebljeni i zloupotrebljeni, do incidenta sa južnoafričkim borcem za slobodu Nelsonom Mandelom.
Dok je ležao na samrtnoj postelji u privatnoj bolnici u Pretoriji, bolničko obezbeđenje je shvatilo da nešto nije u redu, jer su videli bleskove. Shvatili su da ispred prozora njegove sobe na četvrtom spratu lebdi dron.
Obezbeđenje je odmah diglo uzbunu, te je tek posle više od sata lebdenja pozvana policija, koja je uhapsila čoveka na klupi u obližnjem parku sa daljinskim upravljačem u ruci, povezanim sa dronom.
