Banke najopasniji zelenaši (1): Gule kožu na hiljadu načina
Presuda Apelacionog suda kojom je naloženo da banka vrati klijentu novac koji je uzela za obradu kredita, uzburkala je javnost u Srbiji i naterala čak i one građane koji nemaju kredit da se zapitaju koliko ih koštaju najobičnije bankarske usluge.
Naime, ukoliko ste zaposleni i primate platu preko banaka, samo za vođenje tekućeg računa na godišnjem nivou mesečno ćete dati minimum 15 evra, a najčešće će ta suma biti znatno veća u zavisnosti od banke. Ni provizije za plaćanje komunalnih usluga nisu zanemarljive, a o kamatama na kredite da i ne govorimo.
Ekonomista Miroslav Prokopijević smatra da banke u našoj zemlji masno zarađuju i da u najmanju ruku nije fer da od klijenata naplaćuju provizije poput one za obradu kredita. Ističe da im to omogućuje država, ali upozorava i na to da nijedna banka ne želi da se odrekne delića svog kolača od profita i olakša građanima:
- Ukoliko bi samo jedna banka to uradila i druge bi krenule njenim putem. One koje bi nastavile po starom bile bi kažnjene osipanjem klijenata.
Srbija je u poslednjih petnaestak godina bila prava Meka za bankare. Čak je 107.353 građana uzelo stambene kredite, a ogroman broj njih se opekao kada su počele da pristižu rate obogaćene visokim kamatama. Najgore su prošli oni koji su se skućili uz pomoć kredita indeksiranih u švajcarskim francima. I danas muku muče sa vraćanjem paprenih rata.
Tabela
Broj banaka u Srbiji 2000. godine - 115
Broj banaka danas - 29
Korisnici stambenih kredita -107.353
Stariji od 60 godina koji otplaćuju stambene kredite - 4.235
Troškovi obrade kredita - oko 1 odsto
Sada su aktuelni keš krediti, koji su veoma traženi među građanima. Na tacni se nude iznos kredita i visina rate, a sve druge informacije su, žale se klijenti, skrivene ili ispisane sitnim slovima. Stoga, neretko osiromašeni građani jure tražeći što povoljnije uslove, ali im je teško da procene gde im je najbolje jer u Srbiji posluje 29 banaka. Inače, krajem 2000. u otadžbini je radilo čak 115 banaka!
S druge strane, bankari tvrde da svakom klijentu napismeno dostavljaju ponudu u kojoj su jasno naznačeni period otplate kredita i ukupan iznos duga koji uključuje glavnicu, kamate i sve troškove kredita.
- Klijentima je omogućeno da se detaljno informišu o svim uslovima pozajmice - navode u jednoj banci.
Centralna banka je tokom prethodnih godina često kritikovala rad banaka, ali je mnogo ređe preduzimala konkretne mere protiv njih. Najskuplji krediti su po pravilu oni kratkoročni, a u prošlosti kamate su se kretale čak i do 60 odsto.
- To je perfidni atak na siromaštvo. Priča komercijalnih banaka da je njima omekšalo srce, pa zato odobravaju široku lepezu kredita, nije realna, jer sve one posluju isključivo zbog sopstvenog profita - rekao je krajem 2004. tadašnji guverner NBS Radovan Jelašić.
Osim jadikovki u novinarskim tekstovima, nije učinjeno bogzna šta da se stane u kraj alavim bankarima. Da zarada na naivnim klijentima uz blagoslov države nije srpski izum pokazuju i primeri iz regiona. Crnogorski mediji objavili su informaciju da banke zarađuju 1.000 posto. U tako malenoj zemlji posluje čak 14 banaka.
Oštriji uslovi u Sloveniji
U Hrvatskoj posluje čak 26 banaka, a da nema zime za njih pokazuje podataka da su u 2016. godini ostvarile bruto dobit u poslovanju od čak 6,37 milijardi kuna (oko 900 miliona evra). I banke u Sloveniji počele su da zaoštravaju uslove za odobravanje stambenih i potrošačkih kredita. Procenjuju hoće li klijent moći da otplaćuje kredit u budućnosti, pri čemu u simulaciji polaze od pretpostavke da će se Euribor, koji je sada u negativnoj zoni, povećati za 1,75 procenata. Građanin koji je kod neke slovenačke banke po dosadašnjim uslovima uzeo kredit od 120.000 evra s otplatom na 20 godina plaćao je mesečnu ratu oko 600 evra, a po novim bi uslovima plaćao 100 evra više!
Crnogorski bankarski ombudsman dr Halil Kalač priznaje da je takvo stanje nerealno:
- Neprihvatljivo je da se kamatne stope na depozite, odnosno štednju spuste na nulti nivo ili u zonu negativnih. Smatram da je Centralna banka uradila dobar potez kada je krajem oktobra svim bankama uputila preventivno upozorenje da ne uvode negativne kamatne stope, pošto su neke banke najavile tu mogućnost - rekao je Kalač.
I u Republici Srpskoj bankari sve češće smišljaju raznorazne načine kako da dođu do novca od klijenata. Oproban recept za izvlačenje novca od klijenata je da recimo uslovljaju oročavanje novca sa primamljivom kamatnom stopom otvaranjem tekućeg računa u toj banci. Onaj ko ima kreditnu karticu, mora da plati svake godine članarinu od 20 ili 30 KM bez obzira na to da li novac koristi ili ne, dok neke banke traže svake godine 60 maraka na ime članarine za takozvanu potrošačku karticu. Pojedini bankari su se dosetili i uveli godišnju naknadu za viza i debitnu karticu.
