Građani masovno prebacuju novac - računica je jasna
Novac koji građani i kompanije u Hrvatskoj drže na tekućim i žiroračunima buja po stopama koje analitičari nazivaju istorijskim, a i dalje će obarati rekorde.
Klasična štednja je krajem marta iznosila 195 milijardi kuna, skoro je četiri milijarde kuna manja nego u istom lanjskom mesecu, dok je u martu 2016. bila veća sedam milijardi kuna i iznosila je 202 milijarde kuna.
Događa se to zato što štediše zbog niskih kamata na oročenu štednju s kojih još i država odnese 12 odsto poreza plus pripadajući prirez porezu na dohodak, preusmeravaju novac na tekuće i žiroračune.
Prosečna kamata na oročenu kunsku štednju iznosila je u febuaru 0,67 odsto, a na oročenu deviznu štednju 0,54 procenata, prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB). Obe stope su ispod jedan odsto zaronile tokom 2016. godine.
S obzirom na toliki pad kamata, koje su početkom krize bile iznad nivoa od pet posto, građani i preduzetnici novac radije drže na tekućim i žiroračunima. Sredstva na štednim, tekućim i žiroračunima su kompletno osigurana u iznosima do 100.000 evra.
Kamata na depozitni novac naziva se a vista ili kamatom po viđenju i znatno je niža od kamate na oročenu štednju. No, na a vista kamatu se ne plaća porez ako ne prelazi 0,5 odsto godišnje. Trenutna kamata po viđenju za kune iznosi 0,08 odsto, a devize na tekućim i žiroračunima je još niža i iznosi prosečno 0,03 odsto.
