U susret Mondijalu u Rusiji (1): Fudbal, magnet za kapital
U 2018. godini svetla glavne sportske pozornice biće usmerana ka Rusiji. Najveća planetarna fudbalska smotra biće održana u ovoj zemlji od 14. juna do 15. jula i bez obzira na sve druge sportske turnire jasno je da Svetskom prvenstvu u fudbalu nema ravnog kada je reč o pažnji koju dobija u svim krajevima sveta, novcu koji se obrće i uticaju koji ima na globalnom nivou. Tolikom, da će za manje od decenije na turniru 2026. godine učestvovati čak 48 reprezentacija, odnosno skoro četvrtina ukupnog broja članova FIFA!
Još pre četiri godine tadašnji predsednik UEFA Mišel Platini govorio je o mogućnosti povećanja na 40 učesnika. U priču se uključio još jedan sada već bivši čelnikk, Sep Blater, tadašnji prvi čovek Svetske fudbalske federacije. Međutim, svaku spekulaciju "presekla" je izjava tadašnjeg generalnog sekretara FIFA Žeroma Valkea, na "talasu" stava ruskih zvaničnika, da je nerealno obezbediti mesto za još osam timova, odnosno da se Rusija uveliko, već tada, pripremala za 32 nacionalna tima.
Pod operacionalizacijom pojma "meke moći", koji je uveo američki politikolog Džozef Naj, početkom devedesetih godina prošlog veka, među varijabilama koje definišu globalni ugled jedne zemlje našle su se i olimpijske medalje. Samim tim, jasna je snaga sporta kao kriterijuma globalnog prepoznavanja, ali daleko od toga da se identifikacija može zaustaviti jedino na tim odličjima. Domaćinstvo Olimpijskih igara, kao i organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu, kao i uspesi na samom turniru svakako spadaju u veoma važne elemente koji doprinose prepoznatljivosti jedne države.
Amerikanci favoriti
I dok su Platini i Blater pričali o mogućih 40 učesnika Mondijala, nova garnitura čelnika FIFA donela je radikalniju odluku, a tek će se videti koja zemlja će ugostiti čak 48 reprezentacija. Naime, zajedničku kandidaturu su istakli Kanada, Meksiko i SAD, a rival im je Maroko. Kao potencijalni kandidati pojavljivali su se i Čile, Kolumbija, zajedno Australija i Novi Zeland, zatim Alžir, Maroko i Tunis, odnosno Azerbejdžan i Turska. Tu su se kao potencijalni pojedinačni kandidati pominjali još Engleska i Kazahstan. Međutim, prema novim pravilima FIFA, isključena je mogućnost organizacije turnira 2026. u Evropi i Aziji, što je eliminisalo deo mogućih kandidata. Konačna odluka biće doneta 13. juna 2018. na Kongresu FIFA u Moskvi, a veliki favorit su zemlje Severne Amerike.
Konflikt i bojkoti
Koliko je bitno dobiti domaćinstvo SP u fudbalu govori i sve što se dešavalo prethodnih godina, a u vezi je sa predstojećim turnirom. To se, pre svega, odnosi na pitanja u vezi sa konfliktom u Ukrajini, koja su uticala i na priče o eventuelnom bojkotu. Ta tema nije nova, poznata je još iz perioda Hladnog rata, a najpoznatiji bojkoti su se dogodili za vreme Letnjih olimpijskih igara 1980. u Moskvi i četiri godine kasnije u Los Anđelesu, kada su članice zapadnog, a kasnije i istočnog bloka odlučile da ne putuju u tadašnji SSSR, odnosno SAD. Iz bliže prošlosti, pred sam početak Letnjih olimpijskih igara u Pekingu 2008. aktuelna je bila priča oko konflikta u Gruziji, a eskalacija sukoba u Ukrajini dovela je do toga da se pominjalo čak i kako će Rusiji biti oduzeta organizacija fudbalskog SP 2018!
Aneksija Krima 2014. godine pokrenula je inicijativu više britanskih i američkih političara, a išlo se toliko daleko da je traženo ne samo da Rusija ne bude domaćin, već i da FIFA nacionalnom timu te zemlje zabrani da učestvuje na takmičenju. Oglasili su se i ukrajinski fudbalski čelnici i tražili zabranu, pošto je Rusija donela odluku da klubove sa Krima uključi u svoja takmičenja. Međutim, Blater je odlučno stao uz organizatora, naglašavajući da je odluka doneta, izglasana i da promena neće biti.
Pobedili sa 13 glasova
Organizaciju SP 2018. Rusija je dobila krajem prošle decenije, kada je i Katar promovisan u domaćina turnira 2022. Prilikom glasanja u drugom krugu, Rusija je dobila 13 glasova, Portugal i Španija sedam, a Belgija i Holandija dva. Prethodno, u prvom krugu, Rusiji je pripalo devet, zemljama Pirinejskog poluostrva sedam, državama Beneluksa četiri, a Engleskoj dva glasa.
Ipak, to nije bio kraj krize u međunarodnim odnosima i, samim tim, u pitanjima vezanim za SP 2018. Rušenje malezijskog aviona iznad ukrajinske teritorije, za šta je Zapad okrivio Rusiju, dovelo je do novih razgovora na istu temu. Takođe, pre i posle toga govorilo se i o nepodobnosti Rusije kao domaćina zbog, kako je tada navedeno, rasizma na fudbalskim stadionima i diskriminatorskom odnosu prema LGBT osobama. Na sve to nadovezala se i sada već čuvena korupcionaška afera u FIFA koja je prouzrokovala "seču" čelnika te organizacije.
Zahtevi iz Engleske
Najglasniji su bili iz Fudbalske asocijacije Engleske, koja je izgubila na glasanju od ruskih predstavnika, a koji su pozivali na bojkot turnira 2018. i u Kataru 2022. pošto su se kod obe kandidature pojavile sumnje da su rezultat kupovine glasova. I kao da sve to nije bilo dovoljno, našla se i doping afera, koja je desetkovala ruski sport na Olimpijskim igrama u Riju de Žaneiru prošle godine i na još nekim velikim takmičenjima.
Međutim, ništa od toga nije bilo dovoljno snažno da ugrozi "mašineriju" koja je godinama u pogonu. Rusi su uložili ogromna sredstva, koja se mere milijardama evra, u organizaciju, kako fudbalskog, tako i drugih velikih takmičenja, a među najvećima je ovogodišnji Kup Konferedacija, koji bi mogao da se smatra "generalnom probom Mondijala".
