Nova moda među Srbima (2): Kritika joge i sopstvene pasivnosti
Već iz prve premise u pravoslavlju da je Bog, tvorac jedan jedini, dok ga u budizmu negiraju, može se zaključiti kolika je razvalina između ova dva učenja. Za razliku od hrišćanstva gde se čovek neprestano nada i uzda u Boga i stremi ka jedinstvu života u ljubavi sa Bogom, u budizmu preovladava uzdanje u sebe i sledi se Budino učenje: "Sami svetlite sebi, sami čuvajte sebe, ostavljam vas, odlazim, nadajući se samo na sebe samoga, nema meni sličnog ni u svetu ljudi, ni među bogovima."
Kako se joga kao skup fizičkih vežbi sa Istoka sve više populariše u Srbiji i najčešće vezuje baš za budizam, tako su i sveštenici SPC u poslednje vreme počeli da objašnjavaju zašto joga nije samo skup telesnih, već i duhovnih vežbi, a da neke od poza u jogi, poput "lotosovog cveta", predstavljaju blagodaranje hinduističkim božanstvima.
- Druga suštinska stvar zbog koje je pravoslavlje nespojivo sa jogom jeste u tome što imaju različit pristup isceljenju uma. Za jogu cilj u tom pogledu se nalazi u svojevrsnom pražnjenju uma od svake pomisli, dok je u pravoslavnom isihastičkom iskustvu metod daleko dublji: um treba da se vrati sebi, da stekne pažnju, da je veže za ime Isusovo kroz trud na sticanju neprestane umne molitve i da se na kraju spusti u srce - objašnjava prezviter dr Oliver Subotić, odgovarajući na pitanje zašto je pravoslavno hrišćanstvo nespojivo sa jogom.
Na pitanje zašto pravoslavni hrišćani u tolikom broju danas koketiraju sa jogom, Subotić se samokritički osvrće na sveštenstvo koje ne uvodi vernike u pravoslavnu molitvenu tradiciju, svojevrsno tihovanje - isihazam.
- Mi koji smo pravoslavni sveštenici snosimo veliki deo odgovornosti za takvo stanje, jer ljude ne pozivamo dovoljno na to duhovno delanje. Isihazam nije nešto rezervisano samo za monahe, već treba da je način života svakoga od nas, nebitno od čina i položaja u Crkvi. Nedostatak svesti o tome je uzrok tužne slike 21. veka u kome neki pravoslavni hrišćani svoj mir i spokojstvo traže na treninzima joge, umesto da jogine privode ka isihastičkom načinu života u liturgijskom okrilju Crkve - napisao je protojerej Oliver Subotić za misionarski portal Pouke.
