Nova moda među Srbima (1): Budisti sa šajkačom
Srbi i budizam - zvuči nespojivo, ali samo na prvi mah. U srcu Fruške gore, u Čortanovcima, pre dve nedelje otvoren je budistički hram, prvi u Srbiji posle više decenija.
Da ne bude zabune, ne radi se o objektu koji bi usputnom prolazniku mogao da zaliči na hram. U pitanju je vikendica koja će za potrebe sledbenika Bude u Srbiji poslužiti u religijske svrhe. Tek narandžasta odora nekog od monaha mogla bi da ukaže na to da nije reč o običnoj kući u vikend naselju. Tišina fruškogorskih padina pokazala se idealnom za svaku vrstu tihovanja, pa i za onu koju istočnjaci nazivaju meditacijom.
Fruška gora je izabrana i zbog blizine Beograda i Novog Sada, dva srpska grada u kojima ima najviše sledbenika Bude.
Srednji put
Zakonom o crkvama i verskim zajednicima iz 2006. godine zauzet je stav da se mogu registrovati samo monotestičke religije, ali ne i one koje slave više božanstava ili ga poriču, pa su tako istočnjačke religije, poput budizma lišene mogućnosti registracije kao verske zajednice.
- Na drugoj strani, postoji zakonska odredba da se kao udruženja građana ne mogu registrovati političke partije i verske zajednice, pa su tako sledbenici ovih verskih učenja dovedeni u paradoksalnu situaciju da se registruju kao udruženja za proučavanja, karikiram, "jogi letača" - kaže Draško Đenović.
Jedno od četiri budistička udruženja u Srbiji je i "Srednji put" čiji je predsednik Branko Kovačević, inicijator otvaranja prvog budističkog hrama.
Ceo događaj, poprilično medijski propraćen, deo domaće javnosti doživeo je kao još jedan "sektaški upliv u srpsko prvoslavno biće". Da li je baš tako i otkud prezimena na "ić" među sledbenicima spiritualne istočnjačke religije, samo su neka od pitanja za koja vredi potražiti odgovore, pod uslovom da se ovoj pojavi pristupa otvorenog uma i bez isključivosti da pravi Srbin može biti samo i jedino - hrišćanin pravoslavac.
Tim pre, jer je pre stotinak godina jedna grupa budista nevoljnika u Srbiji bila prihvaćena i ugošćena da su čak i ondašnje vlasti beogradske varoši finansijski pomogle osnivanju njihovog hrama.
Radilo se o Kalmicima, mongolskom narodu koji je pred crvenim terorom Oktobarske revolucije pobegao iz Rusije da bi se jedan broj njih skrasio u Beogradu. Kako je objavio istoričar Toma Milenković u knjizi "Kalmici u Srbiji 1920-1944", industrijalac Miloš Jaćimović poklonio je Kalmicima zemljište u blizini svojih ciglana, ali i crep i ciglu, tako da je u delovima grada koje danas znamo kao Učiteljsko naselje i Mali Mokri Lug, niklo čitavo naselje sa kosookim stanovnicima.
Na zemljištu koje im je dao Jaćimović, izgradili su i budistički hram. Svečano osvećenje, neki kažu prvog i jedinog takve vrste u Evropi, dok jedni tvrde drugog, posle onog u Sankt Petersburgu, obavljeno je 12. decembra 1929.
I sve to u vreme kada je Srpska pravoslavna crkva imala status državne crkve i kada niko nije imao dokaz da je rođen dok to nisu zabeležile crkvene knjige!
Da li će današnji Srbi pokazati bar približno istu versku toleranciju kao njihovi preci pre skoro jednog veka ili će tražiti izgovore za netrpeljivost u podatku da su Kalmici napustili Srbiju pred kraj Drugog svetskog rata zajedno sa nemačkim okupatorom? Verski analitičar Draško Đenović kaže da pravi vernici nemaju problem sa pristalicama drugih konfesijama.
- Samo vernici koji su to zato što su im to bili preci, deda i baba imaju problem. Pitaš ga u šta veruje, on kaže: "Ja sam prvoslavac, slavim slavu." Dobro, ali u šta veruješ? On ne zna ništa da kaže. Mi govorimo da smo dominantno pravoslavna država, a onda kada odemo nedeljom u crkvu vidimo da su nam hramovi prazni. To pokazuje da su većina ljudi pomodni, a ne istinski vernici - primećuje analitičar.
Sutra - Nova moda među Srbima (2): Šta kaže Srpska pravoslavna crkva?
Gile iz "Orgazma" otišao u monahe
I među slavnim ličnostima ne manjka pristalica budizma. Od Kijanu Rivsa kojem je bilo dovoljno da u filmu glumi malog Budu, do pokojnog osnivača Epla Stiva Džobsa, glumaca Orlanda Bluma i Kejt Bosvort, pevačice Tine Tarner, golfera Tajgera Vudsa ili priznanja slavne Džulije Roberts da je cela njena porodica prihvatila hinduizam posle filma "Jedi, moli, voli" u kojem je igrala glavnu ulogu.
Frontmen benda Električni orgazam Srđan Gojković Gile trenutno je najpoznatiji budista među Srbima.
- Ja sam se uvek pitao koje je objašnjenje ove egzistencije, šta se ovde zapravo dešava na praktično filozofskom nivou. I kada sam pročitao prvu knjigu o budizmu, to mi se učinilo kao prvi logičan odgovor koji razumem. Savršeno razuman, bez ikakvog misticizma, magičnih sila, sve si nekako mogao na osnovu svog života i iskustva da proveriš lično. Tako je sve krenulo. Budizam je psihologija. Buda je čovek čiji bi najbliži opis bio - doktor. On je uspeo da spozna koji je najveći problem ljudske egzistencije, a to je ta večita nezadovoljenost i patnja. Budizam ti daje dijagnozu, kaže kako je bolest nastala u umu i na kraju daje put kako da se izlečiš - ispričao je Gile svojevremeno za magazin "Blic puls".
U međuvremenu beogradski roker se i zamonašio u jednom hramu u Mjanmaru.
