Povratak mladih u Srbiju (3): Građenje države je ozbiljan posao
Jelenu Egelju je kao dete očev posao konzula odveo u Kanadu. U Torontu je studirala međunarodne odnose, a diplomirala na Grenoble Ecole de Management, međunarodno poslovanje.
U Italiji je magistrirala na Fakultetu političkih nauka, smer Mirovne studije i ponovo je u Beogradu, gde je u nemačkoj konsultantskoj kući zadužena za IPA projekte monitoringa i evaluaciju na Balkanu i u Turskoj.
- Srbiji želim da pomognem u reformama, jer sam se školovala za terene koji su na putu izgradnje stabilne države - objašnjava naša sagovornica, napominjući da matici najveća reforma predstoji u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Otkriva nam da su Svetska banka i EU izdvojile najviše novca za ovako ozbiljne strukturne reforme.
- Raduje me što sam u razgovorima sa ljudima u srpskoj vladi videla da ima želje i potencijala za napredak, ali je neophodno da tim putem krenu sva ministarstva - kaže ona.
Primećuje da se u Srbiji zbog čestih izbora i promena vlasti i službenika gubi ili umanjuje efektivnost projekata.
Neretko, kako podseća, pare propadaju zbog nesistematizovanog uređenja.
- Građenje države je ozbiljan i dugotrajan posao. Srbija nema dugoročnu nacionalnu strategiju razvoja koju su ozbiljne države napravile za čitav vek unapred i drže je se sa nekim manjim odstupanjima koja ne utiču mnogo na glavni pravac. Bez toga mi ne možemo, jer se ovako novac samo unosi i troši. Troše se i ljudi koji su naš najveći resurs - priča.
Osim što država nema nacionalnu strategiju, prema njenim rečima, iz šireg ugla posmatranja uočava se i neophodnost drugih promena.
- U društvu su najvažniji donosioci odluka. U odlučivanju moraju da učestvuju stručni ljudi, odlični poznavaoci određene materije, koji su prošli sve sisteme. Ali su oni nekako skrajnuti u prethodnim decenijama, pa ih moramo vratiti u centar pažnje i rada - poruke je naše sagovornice.
Neiskorišćen potencijal
Jelena Egelja priznaje da je bila ne malo zaprepašćena kada je čula da je čak trećina građana Srbije u dijaspori.
- Na taj podatak može gledati ne samo negativno, već i pozitivno. Država ovaj potencijal u rasejanju može dobro da iskoristi. Ako to ne ume onda svi gubimo - smatra Jelena Egelja.
Okoštalo obrazovanje
Egelja ukazuje da je srpski okoštali školski sistem jedna od glavnih prepreka napretku. U inostranstvu gde se školovala, kaže, komunikacija sa profesorima je bila svakodnevna i mentorska ka tržištu rada.
- Način poimanja funkcije profesora u svom izvornom smislu, pa i studenta, šta je znanje i kako koristi i valorizuje "ovde i tamo", izuzetno su bitne teme na kojima treba izgraditi novi pristup i rad države i društva. Društvo, država i ekonomija se temelje na znanju konkurentnom svim ostalim državama i društvima - objasnila je Egelja.
