Posledice agresije na Srbiju i Crnu Goru (3): Černobilj još osećamo
Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji, otvorila je raspravu o posledicama NATO bombardovanja podatkom da je "Srbija na prvom mestu u Evropi po broju slučajeva malignih bolesti kod dece i mladih uzrasta do 18 godina".
- Naša je dužnost da, na osnovu naučnih argumenata, utvrdimo da li postoji veza između ove pojave i onoga što se dogodilo Srbiji pre 18 godina - rekla je dr Vukmirović, jedna od inicijatorki da se formira Nacionalna laboratorija za određivanje kancerogenih materija u svim segmentima životne sredine.
Posledice agresije na Srbiju i Crnu Goru:
Epidemiolog Zoran Radovanović je saglasan da treba da se ispituju posledice NATO bombardovanja po životnu sredinu i zdravlje ljudi, ali u okviru postojećih institucija.
- Nisam za formiranje nekakve nezavisne komisije, jer mi već na budžetu imamo ustanove koje sve to rade, pa ne vidim razloga zašto bismo sada formirali novu, što zahteva mnogo veće finansijske izdatke, nego da se postojećim obezbedi savremena oprema - kaže Radovanović.
Jedna od tih institucija na koju misli Radovanović jeste i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. U Agenciji je "Vestima" rečeno da su oni iz štampe saznali za inicijativu grupe stručnjaka. Kažu da je u sklopu svojih redovnih aktivnosti Agencija ispitivala i radioaktivnost na četiri sanirane lokacije koje su gađane osiromašenim uranijumom.
- Ni na jednoj od njih nije zabeleženo povećanje radioaktivnosti u odnosu na period pre bombardovanja - kaže Slađan Velinov, direktor Agencije.
On nam je ukazao i na podatak da je najveća kontaminacija teritorije Srbije, i to veštačkim radionuklidima, bila 1986. godine, posle akcidenta u Černobilju.
- I danas imamo prisutan cezijum-137, jedan od radioaktivnih elemenata kojima je naša životna sredina kontaminirana nakon černobiljske katastrofe - kaže Velinov.
Dominantno hemijsko zagađenje
Predlagači posebno ukazuju da javnost nije bila dovoljno upoznata sa hemijskim zagađenjem izazvanim bombardovanjem rafinerija u Novom Sadu i Pančevu, Petrohemije i Azotare u Pančevu, hemijskih pogona kod Subotice, kao i transformatora širom Srbije.
- Bombardovanje hemijskih postrojenja i transformatora dovelo je do rasipanja organskih, veoma postojanih, dugotrajnih, kancerogenih, mutagenih, komponenata na veoma velika rastojanja, jer su se te fine čestice i gasovite komponenete širile vazdušnim strujama. Kako su veoma opasne i u izuzetno malim koncentracijama, a veoma su postojane u životnoj sredini, i strahovito "vole" taloženje u ljudskom organizmu, rizik od posledica izlaganju je razumno visok - kaže za "Vesti" prof. dr Aleksandar Jovović, član Akademijskog odbora SANU "Čovek i životna sredina".
