Propast srpskog građevinarstva (1): Giganti u ruševinama
Nekada je građevinska industrija bila jedan od stubova razvoja u Srbiji. Danas mostove, puteve, objekte grade kineske kompanije, dok se nekadašnji srpski giganti bore sa dugovima, stečajem, neisplaćenim zaradama...
Osamdesetih godina prošlog veka naša preduzeća, poput Rada, Energoprojekta, 13. oktobra, Komgrapa i mnogih drugih, bila su zadužena za brojne projekte kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Više od pola miliona ljudi nekada je porodice hranilo upravo platama iz jugoslovenskih građevinskih firmi, a danas je to svega 50.000 do 60.000 ljudi.
Srpskih građevinskih preduzeća u 2011. godini bilo je skoro 9.000, dok je danas ta brojka prepolovljena. Trend opadanja preti da građevinarstvo u Srbiji dobije isti status kao dinosaurusi. Materijal za zidanje odavno ne proizvodimo, a samo 20 godina ranije naše fabrike bile su snabdevači cementa, cigle, armature, boja, drvenarije u celom regionu. Po ugledu na poljoprivredu koja krompir i luk uvozi iz Kine, i građa sumnjivog kvaliteta sada se uvozi iz Moldavije, Ukrajine, Kine...
Godinama je sistemski urušavano srpsko građevinarstvo. Tenderi za velike projekte osmišljavani su tako da državna preduzeća nemaju nikakve šanse. Time su na scenu stupili privatnici koji kao jedini cilj imaju lični profit. Od najvećeg broja nekadašnjih firmi, koji su bili važni konkurenti na inostranom tržištu, danas su ostali samo neisplaćeni radnici i dugovi. Firmama poput Puteva Užice, "Ratko Mitrović" i mnogim drugim, država nikada nije isplatila više od 200 miliona evra duga. Umesto toga, svojim nedelovanjem, pomogla im je da odu u istoriju.
Siva zona
Oni koji najviše stradaju su radnici. Inostrane kompanije, kao i srpski privatnici, u borbi za profit, štede na svakom koraku. Masovan rad na crno preostalih radnika u građevini uobičajena je pojava. Naime, tokom cele građevinske sezone, oko 20.000 građevinaca radi bez ikakvog papira. Dobar primer je i slučaj izgradnje stambenog naselja "Stepa Stepanović" na Voždovcu u Beogradu, gde je polovina svih angažovanih radnika radila u ilegali.
Čuveno preduzeće Komgrap, koje je Srbiji donosilo ogroman prihod i izvodilo najkomplikovanije građevinske projekte u zemlji, potpuno je urušeno. U sastavu te firme bilo je čak 11 preduzeća koja su ugašena. Mašine za koje su svojevremeno izdvajani milioni, koje bi i danas mogle da donose prihode, rasturene su i prodate u staro gvožđe. Nakon privatizacije, oko 60 odsto radnika je ostalo bez posla, a oni koji su na papiru i dalje bili zaposleni, više od 10 godina ne primaju plate i ne uplaćuje im se radni staž. Iako je privatizacija najavljena pompezno uz procenu kapitala na više od 140 miliona, nije donela nikakve nove poslove.
GP Rad samo je još jedna od žrtava loše privatizacije. Brojni nezavršeni objekti na atraktivnim beogradskim lokacijama svedoče o visokim ambicijama ovog preduzeća. Predstečajni postupak je vođen deset godina, nakon čega je izvršena prodaja, što nije donelo nikakav napredak. Nikad završena zgrada kod hotela Hajat, zamišljena kao poslovni prostor sa više od 400 kancelarija, i dalje zarasta u korov.
Ostaje pitanje da li država nije imala snage da se izbori za svoju "decu" ili je uništavanje bilo plansko, kako bi u prvi plan izbili neki novi investitori, stranački namesnici. Iako je vlast tvrdila da su sva ta preduzeća nerentabilna, nejasno je kakva je računica platiti drugima da napravi ono što možemo i sami.
Još jedan primer loše privatizacije je i GP Trudbenik gradnja, koje je svojevremeno otkupila privatna firma Montera. To preduzeće je bilo vodeće u oblasti stanogradnje, a postupak protiv vlasnika zbog višemilionske utaje poreza i dalje se vodi.
Primera radi, u Švedskoj, kada kompanija dođe u finansijsku poteškoću, odmah stiže poreski stručnjak sa bankarom i osmišljava plan izlaska iz krize. Ipak, visok nivo korupcije ne dozvoljava da takav model zavlada kod nas. U celom regionu nekadašnje zajedničke države, gde su građevinske operative bile duboko interesno povezane, došlo je do sličnog scenarija kao i u Srbiji: uništene su moćne kompanije zarad interesa kriminalnog, privatnog preduzetništva.
