"Vesti" sa učesnicima Protesta protiv diktature (4): Distanca i prema opoziciji

Od početka, pogotovu kada su okupljanja postajala sve masovnija sa hiljadama učesnika, pojedine opozicione stranke i lideri pokušali su da se ubace i postave na njihovo čelo. Mogle su se videti osobe sa majicom "Drugi krug" za koje se zna da dolaze iz štaba Vuka Jeremića, ali i članovi krajnje desnice ili DS. Podršku su im odmah pružili dvojica Saša, Janković i Radulović.

Tanjug

Ne žele nikakvo mešanje političara pa ni onih opozicionih poput Saše Jankovića

- Bilo je nekoliko grupacija koje su prvih dana dolazile sa stranačkim obeležjima, to je rešeno tako što su se u proglasu koji je izašao sa proširenim zahtevima učesnici jasno ogradili od svih stranaka. Prvo zato što bi to jedan deo protestanata iziritaralo, a drugo jer bi vlasti dobile municiju da protest okvalifikuju kao skup određenih opoziconih stranaka - objašnjava Dragan Medaković.

To distanciranje nije sprečilo predsednika Nove stranke Zorana Živkovića da pozove učesnike da budu njegovi gosti u srpskom parlamentu.

Oni su odbili uz rečenicu kojom su se oštro distancirali i od opozicije, ističući da je njihova kritika upućena i njoj, jer je ne vide "kao suštinski drugačiju u odnosu na vladajuću koaliciju, sve dok svojim rezultatima ne ubedi u suprotno".

Nemanja kaže da su ovo narodni protesti, a Vuk na njih gleda kao na proteste nezadovoljnih građana i da tako treba i da ostane. Koliko su rezervisani prema politički istrošenim liderima, toliko su širom raširili ruke prema svim drugim grupacijama. Već su ih podržali i zajedno s njima su šetali i penzioneri, članovi vojnog i policijskog sindikata, nezadovoljni prosvetari i medicinski radnici, pokret "Ne davimo Beograd".

Za Prvi maj pripremaju poseban uranak, očekujući i podršku sindikata. Verovatno ne onog najvećeg na čijem je čelu Ljubisav Orbović koji nije hteo da podrži studente, pitajući ih gde su bili kad su radnici štrajkovali.

Ko njih jabukom, oni njega razumevanjem

Prvog dana protesta došlo je do rušenja srpskog "Zida plača" ispred Doma Narodne skupštine. Ovaj pano sa slikama i imenima stradalih Srba civila i pripadnika vojske i policije na Kosovu već mesecima se nalazi ispred najvišeg zakonodavnog tela u državi, a njegovo rušenje odmah je pripisano "razuzdanoj gomili" koja nema pijeteta prema stradalim sunarodnicima. Lider Dveri Boško Obradović uzvratio je na svom Tviter nalogu da Vučićev režim stoji iza rušenja i da je "valjda svima jasno da su njegovi ljudi srušili Zid plača, kada su mladi otišli u protestnu šetnju - da bi kompromitovali protest!".

Od tog prvog dana, učesnici protesta su postali svesni da im razni incidenti prete, pa je ubrzo na Fejsbuk stranici "Protesti protiv diktature" okačen i pravilnik ponašanja za učesnike. Zabranjeno je nošenje predmeta koji mogu da izazovu povrede, od učesnika se traži da ne gađaju i ne psuju policiju, da ne nasedaju na provokacije, da ne diraju "Zid plača" s fotografijama kosovskih žrtava, da pomognu ako nekome pozli, da vode računa o saobraćaju i da budu ljubazni prema novinarima.

Masa je, međutim, teško ukrotiva, pa se poneki manji incident desio i narednih dana. Najviše medijske pažnje je dato verbalnom okršaju jedne starije žene sa liderom Srpske radikalne stranke, kada je Šešelj izašao iz zgrade parlamenta i sa svojim telohraniteljom ušao u vozilo, krećući se kroz masu.

- Rizik od incidenta postoji, ali mislim da je vlast vrlo svesna da njima nikako ne ide u prilog da se bilo šta desi na protestu ili bilo kome ko je na bilo koji način eksponiran - smatra Vuk Velebit.
Nemanja kaže da incidenti koje su prouzrokovali učesnici protesta praktično i ne postoje.

Prolaznike i posmatrače, međutim, ne mogu da kontrolišu, pa ih je jedan revoltirani građanin gađao jabukom. Da li zato što se ne slaže s njima ili što ga nerviraju zato što mu svakodnevnom šetnjom u širem centru grada blokiraju saobraćaj, nije ni važno, tek oni duhovito komentarišu ovaj gest, bez zle volje.

- Meni je žao što je imao samo jabuku, da živi bolje mogao je da baci nešto više - dobacuje Dragan Medaković.

Ne želimo lidere

Ono što ove proteste razlikuje od nekih ranijih, jeste to što nemaju svoje vođstvo. Nemaju lidera, nekog svog Čedu Jovanovića, koji je kao učesnik demonstracija pre dve decenije iz mladalačkog bunta uplivao u političke vode.

Otuda, ponekad, deluju nesinhronizovano, ponekad šetaju različitim maršrutama ili se gađaju zahtevima, pa spisak proširuju, već prema ličnim ambicijama šta bi protesti trebalo da promene u društvu. Ponekad i nerviraju novinare, jer ne znaju koga iz te gomile mladih ljudi da izvuku, a ko bi mogao da im bude sagovornik sa pouzdanim informacijama šta će se sutra desiti. To što nemaju organizacioni odbor ili vođu, naši sagovornici vide kao prednost, a ne nedostatak.

- Mi ne želimo lidere. Mi treba ljude da probudimo da traže snagu u sebi, a ne u liderima. Jeste da zbog toga imamo problem u efikasnosti, ali ljudi i treba da se nauče da ne slede, već da uzmu stvar u svoje ruke - uveren je Nemanja.

I Vuk je svestan problema koji proizilaze iz toga što, recimo, teško da bi mogli sastaviti delegaciju koja bi išla na pregovore. Ipak, prednosti prevažu.

- Protesti su autentični i masovni zbog toga što ne postoji niko ko je svaki dan na čelu kolone, ko je vođa. Mislim da je to dobro i da tako treba i da ostane.

Dragan čak smatra da je ova retkost za jedan protest apsolutna prednost.

- Na ulici imate dosta raznih ideologija i frakcija, ali sve te grupice su uspele da komuniciraju jedne s drugima. Izbrisane su neke barijere. To samo govori o ozbiljnosti situacije, ali to je snaga protesta - dosta raznih ekipa sa različitim stavovima, i to doprinosi da se dođe do jednog dobrog rešenja.

Kako onda funkcionišu? Preko grupa na društvenim mrežama, pre svega Fejsbuka. A koliko glava, toliko stavova, zato ponekad deluju da ne znaju šta hoće ili da hoće previše.

KRAJ