"Vesti" sa učesnicima Protesta protiv diktature: Neće nas oterati iz sopstvene zemlje
Nekoliko sati nakon što su 2. aprila uveče zatvorena birališta, a lider naprednjaka proglasio ubedljivu pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora, neki klinci vični kompjuterima jadikovali su preko društvenih mreža šta im je dalje činiti.
Od očaja do akcije - mogla bi se ukratko opisati njihovo četovanje. Od simboličnog vešanja na Trgu, kao izraz besperspektivnosti u državi samovlašća jednog čoveka, do predloga - čemu "vešanje", daj da se okupimo i izrazimo svoj protest.
I tako su krenuli Protesti protiv diktature!
Naši mladi sagovornici, učesnici nove istorijske šetnje srpskim gradovima, otkrivaju nam ko je zapravo bio konkretni inicijator. Koliko god su demonstranti već duže od tri nedelje uspevali da izbegnu stvaranje lidera ili dodeljivanje zasluga rodonačelnika pokreta, društvene mreže znaju da je jedan Nemanja, običan beogradski mladić koji se može videti na rep sceni, onako uzgred, predložio da se okupe i iskažu nezadovoljstvo. Tako je krenulo. Desilo se da je odziv već prvog dana prevazišao svog zbunjenog tvorca. Nemanja je sada, što bi se reklo, pozadinski pešadinac.
U jednom trenutku svi su počeli da ga traže, neki i da ga prate i onda je on morao da skloni, da ne bude upadljiv. Neće da se eksponira jer nije ti svejedno kada se sa najvišeg mesta u državi mladi ljudi koji protestuju proglašavaju stranim plaćenicima, Soroševim ljudima, NATO špijunima, kukavičjem jajetom poraženih predsedničkih kandidata Jeremića i Jankovića.
Zahtevi
Prve zahteve uobličili su demonstranti u Novom Sadu, podržali su ih u Subotici, a dan kasnije i beogradske "bundžije", uz neke dopisane. Na kraju su zahteve sveli na sledeće:
Ukidanje diktature i kompletna smena političke elite, na čelu sa Aleksandrom Vučićem
Fer i slobodni izbori
Sloboda medija
Departizacija
Decentralizacija
Promena prioriteta ekonomske i socijalne politike
Zaštita prava i poboljšanje statusa svih radnika
Zaštita životnog standarda stanovništva
U potpunosti javno finansirano i svima dostupno obrazovanje i zdravstvo
Poništavanje lažnih doktorata
Ne možeš biti ravnodušan kada se preko nacionalnih frekvencija maše fotografijama učesnika protesta i stavljaju njihove generalije na izvol'te ostrašćenim pristalicama Aleksandra Vučića.
Etiketiraju ih kao decu imućnih roditelja opozicionara koji, kako reče funkcioner SNS-a Aleksandar Martinović, ne mogu imati iskren odnos prema paroli Narod gladuje, elita se raduje.
Prvo protestno okupljanje desilo se već 3. aprila ispred Doma Narodne skupštine. Okupljanja i šetnje traju i dalje, svakog dana u 18 sati, ali ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu, Nišu, Subotici, Čačku, Požarevcu...
U nekim gradovima su pravljene pauze, dok su u Beogradu insistirali na kontinuitetu. I kad je bio decembar u aprilu, i kad je bio aprilski ispitni rok, i kad je bio Uskrs, u prestonici nisu odustajali. Bilo je dana kada su se brojali u hiljadama, a bilo je i onih obeshrabrujućih, kada ih je bilo nekoliko stotina.
Šta to hoće ovi klinci? Otkud sada oni niotkuda u učmaloj Srbiji? Do juče su pravili strategiju kako pošto-poto da je napuste, a sada bi da je menjaju nabolje. Gde je nastao taj kurcšlus u njihovim glavama, pa su iz apolitičnosti prešli u revolucionarno raspoloženje?
Svu tu začuđenost, ali i teorije zavere, spopale su širu javnost, vladajuću stranku posebno, kada im je ova mlađarija dodala pelin u penušavi šampanjac slavlja zbog Vučićeve izborne pobede. Odgovore smo potražili od samih učesnika i oni su nam pričali slobodno, mladalački, bez tzv. političke korektnosti i ne tražeći Soroševu dozvolu.
Najomraženijeg mađarskog Jevrejina koji, i kada nije potpomogao svojim parama, dobro posluži za teoriju vlasti da javno ispoljenog nezadovoljstva građana ne bi bilo da ih neki mračni moćnici nisu nahuškali protiv svoje domaće demokratske vlasti.
