Sumrak novinarstva (7): Nagrada za neobjavljenu vest
Veliko profesionalno saplitanje bilo je pristajanje beogradskih medija da prećute jednu informaciju - da se Aleksandar Vučić drugi put oženio. Te 2014. on je bio prvi potpredsednik, a mnogi su bili zatečeni kuloarskim pričama da se oženio jer do tada nisu znali ni da se Vučić razveo.
Ništa u toj vesti nije trebalo da bude sporno, u Srbiji nije zabranjeno razvesti se i ponovo oženiti, ali je iz nekog nerazumljivog razloga Vučiću smetalo da se vest obelodani. I to toliko da je, prema priznanju nekih urednika domaćih medija, lično molio da je ne puštaju.
Oni koji su se usudili da o ovoj privatnoj stvari vicepremijera pričaju javno, poput radio voditeljskog dvojca poznatog kao Dare i Mare ili glavnog urednika nedeljnika "Vreme", više se nisu našli na nacionalnim frekvencijama. Dragoljuba Žarkovića više niste mogli videti na RTS ili na drugim uticajnim televizijama gde je često nastupao kao analitičar političkih dešavanja.
Žarković je ostao sa svojim malotiražnim nedeljnikom "Vreme" da bije bitku s režimom. Njegov "greh" je bio taj što se usudio da pri kraju emisije "Utisak nedelje", navodeći svoj lični utisak, priupita da li je tačno da se premijer oženio i zašto se o tome priča samo po slavama, zašto tabloidima ta pikanterija nije interesantna, a jeste boja gaća neke starlete.
Šta je potom usledilo postaje slikovit primer uređivanja medija "uz malu pomoć prijatelja iz vrha", ali ponajviše o poslušnosti urednika. Kako se priča o Vučićevoj ženidbi odigrala u jednom od najtiražnijih dnevnih listova u Srbiji "Večernjim novostima" za "Vesti" priča tadašnji šef deska Srđan Škoro. Ona je toliko je tragikomična po profesiju da je vredi prepričati.
Dopisnik "Novosti" iz Loznice javio se Škoru sa ekskluzivnom vešću da se kod njih dešava venčanje godine jer se Vučić ženi njihovom sugrađankom Tamarom Đukanović. Šef deska javlja to glavnom uredniku, a on uzvraća da dopisnik radi kao da će biti objavljeno, dok je istovremeno desku naložio da se ne pušta sve dok se ne vidi šta će konkurencija u beogradskom izdanju da uradi. Kako niko vest nije pustio, to su i "Novosti" odustale. I onda dolazi do vrhunca apsurdnosti: dopisnik iz Loznice dobija nagradu redakcije za tekst koji nikada nije objavljen!
Ovaj primer može da se posmatra i iz ugla da u Srbiji i dalje postoje novinari koji znaju šta je vest i kako se ona piše, ali da na putu do njene vidljivosti stoje neretko uplašeni i interesno uvezani urednici. Drugim rečima, nije samo do novinara - više je do urednika.
