Da li ćemo dobijati platu i bez rada (3): Države će kupovati socijalni mir
Predlog o zagarantovanoj minimalnoj zaradi za sve građane koji se eksperimentalno sprovodi u Francuskoj, Finskoj, Holandiji, ali i Namibiji, u Africi i Kanadi - neosporno je zanimljiv. Možda će na ovaj način moći da se pokrene posustali ekonomski točak koji se zaglavio u onome što ekonomisti nazivaju paradoks štednje.
Naime, države štede jer su prezadužene kod privatnih banaka koje im naplaćuju kamate na kamate. Pošto multinacionalne korporacije i banke ne plaćaju poreze, države su prinuđene da opterete taksama srednju klasu - glavnog pokretača potrošnje. Srednja klasa zbog velikih rashoda nema dovoljno novca za potrošnju tako da i ona štedi. Zbog štednje, smanjuje se potrošnja, a zbog toga se smanjuje ili prestaje proizvodnja, jer nema ko da kupi robu. Države, kao Grčka, ali i ostatak EU, upadaju u deflaciju koja znači ekonomsko mrtvilo.
"Novac bačen iz helikoptera"
Uvođenje zagarantovane zarade koju bi isplaćivala država, bilo bi mera slična onoj koja se slikovito naziva "novac bačen iz helikoptera". Moglo bi međutim da se ispostavi da je u suštini reč o poklonu poslodavcima i krupnom kapitalu koji bi dobili odrešene ruke da spuste plate stavivši van snage sve međunarodne konvencije o radu.
Kao godišnji odmor
Zagovornici zagarantovanih zarada podsećaju da je i pravo na godišnji odmor sve do posle Drugog svetskog rata smatrano utopijom, a sada je nešto što se smatra normalnim. Ako nije prekasno, EU i industrijski i finansijski centri moći mogli bi da "žrtvuju" nešto od svog faraonskog bogatstva. Bolje i to nego revolucije.
U idealnoj varijanti, uvođenjem zagarantovanih bezuslovnih zarada, bogatstvo će biti pravednije raspoređeno. Za sada 65 pojedinaca drži istu količinu bogatstva kao tri i po milijarde najsiromašnijih ljudi na planeti.
U nepoželjnoj varijanti međutim povećaće se masa siromašnih koji neće biti dovoljno bedni da bi se pobunili. Na ovom drugom scenariju insistiraće kriminalizovani krupni kapital i korporativni centri moći. Oni već decenijama nigde ne plaćaju poreze, a većinu vlada i parlamenata na svetu pretvorili u kartonske fasade iza kojih povlače konce, odlučujući o ratu i miru.
Zahuktala se štamparija ECB
Ne slučajno, Evropska centralna banka (ECB) odlučila je pre dve godine da pokrene štampariju i počne da masovno štampa novac. Odštampano je više od 300 evra mesečno po glavi stanovnika evrozone. Do 2017. godine štamparija će izbaciti još 1.500 milijardi evra. Niko ne zna šta sa tim silnim novcem.
Biće para za sve
Za plaćanje zagarantovanih zarada koristio bi se novac od ukinutih socijalna davanja. Tome treba dodati uštede od ukidanja dugih procedura podnošenja zahteva koje više neće biti potrebne jer će uplate biti automatske za sve građane. Zatim tu bi ušlo i onih 1.500 milijardi koje će izbaciti štamparija Evropske centralne banke. Treba dodati i potencijalno ogroman prihod koji bi donelo uvođenje takse na finansijske transakcije.
Iako još nije jasno kako bi države EU mogle da uvedu zagarantovanu bezuslovnu zaradu na evropskom nivou - sve je više ekonomista koji izlažu računice o izvodljivosti ovog projekta. O tome je u Evropskom parlamentu govorio belgijski ekonomista Filip van Parijs. On smatra da bi Evropa preko eksperimenta sa zagarantovanim zaradama postala simpatična građanima kao država zaštitnica, a ne - kao što je sada slučaj - antipatična birokratija koja služi krupnoj industriji.
