Srbija u raljama sekti (5): Stičite novac, što više novca
Nemica Žanet Švajcer je tri godine bila među sajentolozima. Nakon izlaska, želela je da podeli svoje iskustvo i posvetila se proučavanju ove sekte, tako da danas radi kao specijalni savetnik policije, a školskim institucijama kao i političarima nudi informacije o strukturi i ciljevima ove organizacije.
Radeći kao uspešni menadžer jedne građevinske firme u Sarlandu, na preporuku poznanika se upisala na seminar za rukovodeći menadžment koji je organizovala Sajentološka crkva.
- Svi su bili tako ljubazni, odmah sam se među njima osetila dobro. Tek kasnije sam saznala da su gotovo svi posetioci seminara već dugo bili članovi sekte, koji su bili tu sa ciljem da manjini novajlija sve učine lepšim - kaže ova žena.
Ne gube vreme
Sajentolozi su, međutim, u Nemačkoj i čitavoj Evropi ponovo u velikoj ofanzivi. U Minhenu su kupili zemljište za bavarsku centralu, a nove su upravo otvorili u Londonu, Madridu i Briselu, dok na ulicama nemačkih gradova sektaši neprekidno vrbuju nove članove.
Ubrzo je prešla u firmu Vise, koja je zapravo vlasništvo sajentologa, a moto "Stičite novac, što više novca i učinite da drugi stiču novac" bio je jasno vidljiv: zaposleni su radili i po 18 sati, a rukovodstvo je, da bi povećalo profit, zaposlilo ilegalne radnike. Žanet Švajcer, koja je bila u finansijama, tada je načinila, kako su smatrali rukovodioci, tešku grešku - odbila je da proknjiži novac od rada na crno.
Već sutradan, pozvali su je u dvorac Sen Hil, englesku centralu sajentologa. Pomislila je da je pozvana da bi ispričala o ilegalnim poslovima, ali umesto toga saopšteno joj je da "mora da dovede u red svoju etiku". U praksi to je značilo da satima pručava knjige osnivača sekte Rona Habarda, preko noći pakuje poštu sa reklamama za sektu, uz svega četiri sata sna, pa sve iz početka.
- Svakim danom je bilo sve gore, i to ne samo meni. Radilo se o pravom logoru za ispiranje mozga. Videla sam poznate menadžere, arhitekte, umetnike, inženjere, muškarce koji na kolenima mole da im oproste grehe i plaču kao deca. Niko od njih danas ne sme da mi pogleda u oči.
Žanet nije bila zatvorenik. Mogla je da otputuje, odupre se ili jednostavno odbije da posluša - ali nije mogla, kako danas kaže.
Za godinu dana celu ušteđevinu je potrošila za sektu, a kada su tražili još, uzela je kredit. Osećala se bezvredno, bila je iscrpljena. Otišla je na par dana kod roditelja koji su joj pružili spas:
- Uradili su najbolje moguće - saslušali me, kad sam želela da pričam, nisu me ispitivali ni osuđivali. Konačno sam shvatila gde pripadam i rešila da napustim sajentologe.
Uspela je da izdrži ogroman pritisak posle toga i osnovala organizaciju Vitem, koja je pomogla stotinama članova sekte da iz nje izađu, među njima i mnogima koje je sama zavrbovala.
Ispiranje mozga na 4.400 kvadrata
Otvaranje sajentološke crkve u centru Berlina 2007. bio je skandal po sebi jer je reč modernoj građevini na 4.400 kvadratnih metara. Pokušaji političara i stanovnika Šarlotenburga da se sporna organizacija zabrani su propali pred sudom. Berlinci su strahovali da bi to mogao da postane centar odakle će se vršiti uticaj na politiku i kulturu.
Međutim, bili su prilično tihi. U žižu javnosti dospeli su kad je jednom članu Sajentološke crkve, mehaničaru zaposlenom, između ostalog, na proizvodnji vojnih helikoptera, presudom zabranjen pristup poslovnim tajnama firme zbog sumnje da bi mogao da ih oda svojoj organizaciji. Argumente mehaničara da sajentologiju smatra religijom i samim tim svojom privatnom stvari, berlinski upravni sud je odbio zato što sajentologija sledi protivustavne ciljeve, uz objašnjenje da sama presuda nije kršenje osnovnog prava na slobodu religije.