"Kineska osveta" - Zubi zmaja (8): Da izgleda kao nesreća
Samo upućeni će shvatiti da je atentat opomena iluminatima - ne želimo ponovo da ginemo u ratu sa Amerikom, ne želimo nove građanske ratove, a zna se ko ih podstiče.
Taisen Dešimaru se lakim, pomalo sporim korakom, približavao Tajms skveru. Bio je već kod 42. ulice, pa je rešio da skrene u Petu aveniju.
Stao je na semaforu i čekao na zeleno svetlo za pešake. U tom trenu, neko mu se približi i dodirnu ga ramenom.
Bio je to čovek njegove rase, visok i snažan. Nasmešio se i u skupljenoj šaci diskretno pokazao crvenu traku. To je bila ona druga polovina trake kamikaze...
Taisen mu pruži ruku i kriomice preuze tkaninu.
- Hej, kako ste! - reče pridošlica.
- Hej, kako ste! - izgovori frazu Taisen. Uočio je da se snažni čovek blago osmehuje.
Mesto susreta tabla na ulasku u Lensdaun
Trojica u linkolnu su neko vreme zamišljeno gledala svaki ispred sebe, sve dok Taisen Dešimaru ne prekide ćutanje:
- Za put, za našu akciju su nam potrebni taj kombi i još dva automobila. Putovaćemo razdvojeni, a sastaćemo se... Da, gde bismo se tog jutra sastali? - upita se, pomalo zbunjeno.
- Na ulasku u taj gradić Lensdaun mora da postoji tabla. Tamo bismo mogli da se nađemo u šest ujutru, bez zaustavljanja, samo produžimo do nekog Seven ilevna da popijemo kafu - reče vozač.
- Ne, kamere će nas zabeležiti. Kafu ćemo popiti zajedno, ali u kolima - reče Japanac.
- Da, to je OK. Slažem se - reče Hans.
Dve polovine trake kamikaze
Upali se zeleno svetlo na semaforu i ljudi počeše da prelaze. Čovek tiho reče:
- Ne idemo na dogovorenu adresu, ovde se sve snima i sluša. Pratite me...
Nisu prešli ni desetak metara, a pored njih se pojavi dugačak linkoln, crna limuzina sa otvorenim prozorom, koji uspori i stade. Njih dvojica uđoše u automobil, prozor se zatvori.
- Dajte mi vaš mobilni, treba da ga stavim u kasetu! - reče vozač i pruži ruku. Kaseta je bila ista kao i kad je isti postupak obavljen u automobilu mentora!
- Vi ste vođa, gospodine Taisen! - reče snažni čovek, skidajući sa lica savršenu gumenu masku koja je njegovom licu belca koje se sada pokazalo davalo lik Kineza.
- Guten tag! Ja sam Hans. Pripadam istom društvu kome i vi pripadate. Nema potrebe da ga imenujem... Molim vas da uporedite traku kamikaze. Da li je to druga polovina?
Zbunjen, Taisen izvadi traku i utvrdi da je deo koji je dobio odgovarajući - traka je bila kompletna.
Smrt mora da bude zastrašujuća
Linkoln dade migavac i skrenu levo, išli su Sedmom avenijom prema jugu. Taisen se zavali na naslon limuzine i duboko udahnu, u glavi mu je brujalo.
- Sve mora da izgleda kao nesreća, ali da upućeni shvate da je atentat opomena iluminatima da se zaustave - reče vozač, ne okrećući se prema Taisenu, i malo spusti službeni kačket. - Ne želimo ponovo da ginemo u ratu sa Amerikom, ne želimo ponovo građanske ratove. Znamo ko ih podstiče. Dosta je bilo manipulacije.
- Da, kao nesreća! Imate li neki plan, gospodine Dešimaru? - upita Hans.
- Da! - odgovori potomak samuraja. - Ubićemo ga čekićima! Smrt mora da bude zastrašujuća, jer je ovo poruka iluminatima!
- Benet svojim mrtvim telom prenosi poruku! - reče Hans.
Vozač ćutke klimnu glavom.
Dogovor atentatora o konačnom planu akcije
- Jasno mi je da ćemo razdvojeni osmatrati kuću i pratiti Benetovo kretanje. Ali, kakav nam je konkretan plan. Kako ćemo postupiti u odgovarajućoj situaciji za akciju - upita Hans.
On kao da je jedva čekao da se operacija što pre okonča.
Taisen ga pogleda, ali ništa ne reče, jer Hans nastavi:
- Znam da Benetova supruga još radi u Vašingtonu, što znači da ujutru kolima ide na posao.
- Ali ne znamo da li ide sama, možda je neko vozi - reče vozač.
- Momci, sve ćemo saznati na licu mesta... Krećemo, kao što rekoh, u ponedeljak uveče.
- Da li i delamo odmah kad se ukaže pogodna prilika? - zbunjeno upita vozač.
- Možda, a možda i ne! Na licu mesta ćemo doneti odluku! - zaključi Taisen Dešimaru.
Konačni plan posle osmatranja
Posle nekog vremena vozač upita:
- Kada krećemo u akciju?
- Prvo, moramo da odemo u državu Virdžiniju i da ustanovimo da i dalje stanuje u kući kao na snimcima. Potrebna je kompleksna provera - kuda se kreće, kakve su mu navike, da li ima obezbeđenje.
Taisen Dešimaru je to izgovorio tiho, samouvereno, stisnutih zuba.
- Krećemo u ponedeljak uveče, da bismo se ujutro pozicionirali kod njegove kuće. Pratimo ga celog dana, naizmenično. Moramo biti oprezni, ne sme sa nas uoči, ne smemo da izazovemo ni najmanju sumnju.
- Tek posle toga utvrđujemo konačni plan! - dodade krupni Nemac koji se Taisenu predstavio kao Hans.
U crnim odelima i jednakim maskama
- Da, to je veoma važno, da budemo oprezni. Zato bi bilo dobro da se što manje krećemo. No, sudbina će uraditi svoje... Ovo je zapravo kineska osveta, Zeleni zmaj je uz nas... Mi smo samo oružje istorije! - reče Taisen.
Zaćutali su, dok je linkoln tiho klizio njujorškom avenijom. Duž ulice su bile postavljene skrivene kamere koje su snimale bukvalno sve - to su sva trojica dobro znali - ali su znali da ne mogu da snime i njihove zavereničke duše...
Taisen prekide ćutanje:
- Bilo bi dobro da tokom praćenja, kao i u vreme likvidacije, svi imamo jednoobrazne maske i crnu odeću. I vozilo koje neće privlačiti pažnju... Ko od vas to može da obezbedi? - upita vođa osvetnika.
Vozač se prvi javi i reče da će on nabaviti beli kombi i crnu odeću za svu trojicu. Hans dodade da će nabaviti maske i tri istovetna čekića, na kojima neće biti tragova DNK.
