Pred svet istinu o pogromu
"Došao sam da se sretnemo sa jedne i druge strane, da ublažimo i podelimo tugu kada se setimo zla koje su nam napravili. U koloni koja je dolazila iz Hrvatske bili su moj pokojni otac, braća, rodbina i prijatelji. Krenuli su iz sela podno Plitvičkih jezera. Iz Sadilovca, Rakovice, Lipovače, Ličkog Petrovog Sela. Nisu nikada bili u Srbiji, nisu znali put, ali su zapamtili ovaj most koji sada gledam", ispričao je za "Vesti" Gojko Grgić, izbegao iz Hrvatske, koji se u utorak uveče našao u jednoj drugoj koloni dugoj nekoliko kilometara, koja se polako preksinoć zustavljala kraj obale Save u Sremskoj Rači.
Nekoliko desetina hiljada Srba, proteranih, starosedelaca, pridošlih iz svih delova zemlje, okupilo se da oda počast nastradalima. Na skupu nije bilo ni mnogo zastava, u rukama su svi držali sveće.
Teško je iskazati tugu, dodaje Gojko, ispuštajući veliki izdisaj i brišući graške znoja sakupljene od teškog sparnog dana i od grča koji uhvati kada se seti velike nesreće.
- Kakva sećanja mogu da budu? Čoveku je teško i kada napušta i onu malu macu i stoku, a kamoli majku, oca, sestre i braću? Kada okreće leđa svome voćnjaku i komšijama, to ne može da se priča, a da suza ne potekne - dodaje ovaj 65-godišnjak, ističući da je porodici razasutoj po koloni trebalo tri meseca da se sakupi i nastani u Inđiji.
- Trebalo je još prve godine posle "Oluje" obeležiti taj dan, dobro je da su se setili - zaključuje Gojko, isto kao i desetak ljudi sa kojima je novinarka "Vesti" razgovarala.
Tragedija biblijskih razmera
- Srpski narod u "Oluji" zadesila tragedija biblijskih razmera, kakvi su nekada doživeli Jevreji i Jermeni, i mi Srbi odamh iza njih. Počinjen je veliki zločin koji su činila naša braća po veri s kojima nas vezuje istorija. Bili smo krivi samo zato što smo Srbi pravoslavne vere - kazao je patrijarh srpski Irinej na obeležavanju Dana sećanja u Sremskoj Rači.
Prvo obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba 20 godina posle "Oluje" počelo je simboličnim susretom predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i predsednika RS Milorada Dodika na sredini mosta kod Sremske Rače. Spustili su vence u znak sećanja na sve postradale Srbe. Gledajući u njih, u ministre, ambasadore koji su se odazvali pozivu Vlade Srbije, i sve one koji su sličnu sudbinu doživeli, svaki glas je ućutala Đurđica Popović, devojka koja se pre dve decenije našla u koloni izbeglica.
- Nisam ni pomislila da je 4. avgust 1995. godine bila poslednja noć koju ću provesti u svom krevetu, u svojoj sobi, da mi je to poslednje svitanje zore u mom mestu. Kišu smo još i mogli da očekujemo, ali "Oluju" nismo mogli ni zamisliti. I jedno jutro probudila nas je pucnjava, ali to nije bio prvi put da dečiji san prekidaju rafali - kazivala je Đurđica priču uz koju su mnogi tužno spustili glavu.
Suze je u prvom redu obrisao i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
- Tada se nisu brojali dani, već izgubljeni životi. Kolona izbeglica je bila presecana, bombardovana, ljudi su ubijani... Htela sam ih prebrojati jer nikada nisam videla toliko ljudi, ali ni početak ni kraj kolone se nije nazirao. Rat je veliko zlo - ispričala je Popovićeva.
Govor predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u kome je podvukao da je Srbija uvek bila utočište za sve pripadnike srpskog naroda prekidan je gromoglasnim aplauzima.
- Srbi žele mir. Želeli su ga i onda kada se desio progon, a jedina greška srpskog naroda jeste što smo verovali u Jugoslaviju i bili njena žrtva. Ovaj most bio je znak svega - slobode, mira, Srbije koja je bila siguran beg od smrti. To je most istine, a istina je bila da su Srbi morali da napuste kuće i da krenu jedino tamo gde je sloboda, u Srbiju. Znali su da su na sigurnom kad pređu most, da su među svojima - istakao je Dodik i dodao da su u etničkom čišćenju Srba učestvovale i snage iz SAD i iz drugih zemalja Evrope.
Parastos pred crkvom
Ispred crkve Svetog Marka u Beogradu služen je parastos žrtvama "Oluje", a službu je predvodio patrijarh srpski Irinej uz prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića i nekoliko članova Vlade i Skupštine Srbije.
Pre parastosa građani su palili sveće, a prvi put su i čitana imena ubijenih i nestalih u "Oluji".
Okupljeni su potom šetnjom došli do Centra Sava gde je odražna Memorijalna akademija "Oluja - da se ne zaboravi zločin".
Utisak je i da je njegov govor malo podstaklo i obraćanje premijera Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao da se odaje počast žrtvama u jednom od najvećih pogroma srpskog naroda i njegovoj stradalničkoj prošlosti.
- Želim da reči mržnje, sukoba i osvete ne budu te koje će obeležiti današnji dan - s Hrvatskom imamo mir, čuvaćemo ga i želeti najbolje odnose u budućnosti. Ali, danas odavde šaljemo svetu jasnu poruku da se zločin mora oprostiti, ali ne može i ne sme zaboraviti. Danas Srbija konačno ima snage da kaže šta je bila "Oluja", a to je zločin koji Srbija više neće da krije, taj zločin je počinjen protiv našeg naroda, protiv ljudi koji su isti kao i mi, a to im je bila jedina krivica - ta i činjenica da su živeli stotinama kilometara zapadno od Srbije u Lici, na Baniji i Kordunu, u Slavoniji, Zagori, a neki su mislili, ne prvi put u istoriji, da tamo srpsko ime pravoslavne vere ne sme ni da postoji - podvukao je Vučić.
Vučić je kazao da želi i da delimično ispravi nepravdu pre 20 godina i kaže ono što je Srbija tada mislila, ali ili nije smela ili nije htela da kaže.
- Izričem to sa 20 godina zakašnjenja - dobrodošli naši Srbi, naši Krajišnici, braćo, sestre, dobrodošli svojoj kući. Stigli ste u vašu Srbiju u vašu kuću i našu večnu Srbiju. Živeli Krajišnici, živela Republika Srpska - živela Srbija! - poručio je na kraju govora Vučić.
Pročitajte još:
* Vučić: Zločin moramo oprostiti, ali ne i zaboraviti
* Devojka iz kolone: Očekivali smo kišu, Oluju nismo mogli ni zamisliti
* Čepurin: Svi dobro znaju ko je organizovao Oluju
* "'Oluja' je bila etničko čišćenje i pokolj srpskog naroda"
