Srbin napravio najjaču kočnicu
U duhu početnika krije se mnogo mogućnosti, u duhu eksperta malo, zato je najteže zadržati duh početnika, glasi mudrost Šunrija Suzukija, koju je mašinski inženjer Igor Višnjevski (38) uzeo kao svoju poslovnu i pokretačku maksimu.
Ovaj rođeni Vrščanin, koji se 1996. godine otisnuo u Nemačku, gde i danas živi i radi, zaintrigirao je medije u Srbiji prilikom nedavne posete otadžbini, svojim izumom najveće i najjače mehaničke kočnice na svetu. Čelično čudo teško 2,8 tona urađeno je za nemačku firmu KTR kuplungstehnik, koja se bavi proizvodnjom kočionih sistema i ima moć da zaustavi 160 tona tereta.
Slučajno u mašinstvu
- Kočnica je završena još pre godinu dana, ali sam u ugovoru s firmom imao klauzulu o tajnosti informacija i nisam smeo da pričam o tome - kaže Igor za "Vesti".
Naš inženjer je dve godine bio vođa projekta, ali je veći deo posla obavljao sam jer se, kako kaže, radi o specijalnoj tehnologiji, gde je potrebno jedinstveno znanje na tom polju.
Kočnica je mehanička i ima zadatak da radi kada svi ostali kočioni sistemi zakažu i kad je naročito ugrožena bezbednost radnika. Rađena je za velike mlinove na velikim površinskim kopovima u rudnicima bakra u Južnoj Americi, Južnoj Africi, Australiji i delom u Rusiji.
- Tu se poređa 20-30 takvih mlinova, a isto tako se u krug postavi 20-30 kočnica, što je sve vrlo glomazno, pa su nas pitali da li može da se smanji njihov broj. Tako smo napravili jednu veću za tri manje kočnice i u tom pravcu je krenulo. Cilj je bio da se poveća snaga kočnice, a da ona bude još lakša i bezbednija.
Višnjevski je, kako kaže, slučajno dospeo u ovo polje mašinstva.
- Imao sam sreću da sam na Tehničkom fakultetu u Berlinu došao kod profesora Severina, koji se bavio istraživanjem u proizvodnji velikih kranova još pre 40 godina. Krenuo sam kao student da radim u njegovom timu i tako prvi put došao u kontakt s velikim kočionim sistemima, kvačilima, hidraulikom, pneumatikom... Radili smo veliki deo posla za industriju - priča Igor.
Još dok je studirao, vodeća danska firma za proizvodnju kočionog sistema za vetrenjače Svendborg brejks ponudila mu je posao, tako da je sedam godina radio kao šef odeljenja za testiranje u Binde OVL.
Posle 15 godina iskustva u ovoj oblasti, Višnjevski je otvorio inženjerski biro i radi kao slobodni konsultant i veštak.
- Radim tehnički deo konsaltinga za vodeće proizvođače vetrenjača i druge klijente, ali ujedno spremam i projekat još jače i moćnije kočnice - najavljuje inovativni mašinac.
Sport mu pomogao
Da je u zdravom telu zdrav duh potvrđuje se i na primeru ovog Vrščanina, koji je baš zahvaljujući sportu stigao u Nemačku.
- Došao sam u godinama sankcija i smanjene perspektive u Srbiji. Zahvaljujući tome što sam se bavio atletikom dobio sam profesionalni ugovor u nemačkom atletskom klubu SSC Berlin. Trčao sam na 800 i 2.000 metara i skakao udalj - kaže Igor.
Paralelno je upisao mašinstvo na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i kad je shvatio da od atletike ne može da se živi prionuo je na knjigu i postao najbolji student u generaciji.
Sporta se, međutim, nikada nije odrekao. I dalje se bavi atletikom, košarkom, vozi bicikl, meditira uz istočnjačke veštine.
- Najviše me je obradovalo što je u Vršcu podignuta sportska hala Milenijum i što tamo gde sam nekad trenirao sada postoji prava atletska staza. Mnogi od tamošnjih trenera su zainteresovani da im održim predavanja - kaže Igor, koji se posle šest godina odsustva uželeo domaće atmosfere.
- Kod nas je sve nekako drugačije, neposrednije, takav je i moj temperament. Kad nešto predstavljam obično gestikuliram, mašem rukama, a to je strancima uvek čudno.
Misao o povratku u otadžbinu.
- Zašto da ne? Tamo se najbolje osećam i kad bih mogao da krenem sa svojim poslom i prenesem svoje znanje drugima, to bi bila lepa mogućnost - rezimira ovaj ekspert koji nije izgubio onaj duh početnika iz japanske sentencije.
Ne zaboravlja otadžbinu
Višnjevski se za vreme nedavnog boravka u Srbiji interesovao dokle se stiglo u proizvodnji zdrave energije, a posebno ga je zanimalo šta je na Balkanu urađeno u oblasti tehnologije vetrenjača. Saznao je da u Hrvatskoj imaju priličan broj vetrenjača, kao i da je predat zahtev za parkom vetrenjača u okolini Bele Crkve i da se tri-četiri godine radi na tome.
- To je tek početak. Ako Srbija želi da uđe u EU, oni imaju naloženo u kom procentu moraju da se razvijaju zdrave energije - primećuje Igor koji bi voleo da je tempo u Srbiji malo brži.
On trenutno pokušava da jedan deo proizvodnje rezervnih delova za hidrauliku prebaci u Srbiju.
- U vezi s tim sam razgovarao s nekim proizvođačima. Radi se o rezervnim delovima za kočione sisteme i vetrenjače, što bi moglo da se proizvodi kod nas. Ostvario sam kontakt s dve firme kod nas i radimo procenu da li se može biti konkurentan pored Kine i drugih koji su osvojili tržišta - objašnjava Višnjevski.
