Zašto Zapad ne osuđuje ideju velike Albanije (3): Gas po diktatu Amerike
Srbija će prihvatiti sugestiju iz SAD da smanji zavisnost od ruskog gasa, tako što će se pridružiti gasovodu koji ima američku podršku, rekao je premijer Vučić u intervjuu američkoj agenciji AP, aludirajući na Prekojadranski tok - TAP, čija deonica kroz Albaniju počinje da se gradi ovih dana.
On je precizirao da je reč o gasovodu koji će sprovesti gas iz Azerbejdžana u Evropu (linijom Turska - Grčka - Albanija - Jadransko more - Švajcarska). U intervjuu za američku agenciju AP, koji je dao tokom posete Tirani, Vučić je naveo da je Srbija po pitanju energetske bezbednosti spremna da koristi gas iz više izvora, što je, kako je rekao, "veoma važno za naše američke prijatelje, takođe". Ključni rezultat Vučićeve posete Tirani jeste da Srbija okreće leđa projektu sa ruskim gasom Turski tok i na energetsko-bezbednosnom planu okreće se projektu sa azerbejdžanskim gasom.
Albanija u ekspanziji
Albanija je postala energetska raskrsnica u regionu zbog prolaza Prekojadranskog toka sa azerbejdžanskim gasom (TAP) i podzemnih skladišta gasa na njenoj teritoriji, čija izgradnja počinje ovih dana. Svestan odnosa snaga, premijer Vučić je zato uoči posete Tirani izjavio da su "Albanija i albanski narod u ekspanziji, i ekonomskoj i političkoj" i da "moramo da vodimo računa o tome da imamo veoma dobre odnose i da nastojimo da u toj zemlji imamo što veći broj investitora, kao i trgovinski suficit".
Američka agencija AP uz objavljivanje prvog citata iz intervjua s Vučićem, navodi da podrška gasovodu TAP pod pokroviteljstvom SAD predstavlja veliki politički zaokret Srbije, koja je tradicionalni saveznik Rusije. Agencija dodaje da Amerika već izvesno vreme radi na tome da podstaknu balkanske zemlje da se okrenu alternativnim izvorima gasa, pre nego da se nadaju izgradnji gasovoda preko Turske. TAP se poklapa sa interesima SAD koje na sve načine pokušavaju da smanje energetsku zavisnost od Rusije zemalja-članica NATO-a jer energetska zavisnost potencijalno znači i vojnu i ekonomsko-političku.
Zato je specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za energetska pitanja Amos Hohštajn početkom maja bio u Atini, gde je otvoreno tražio da grčka vlada odustane od projekta Turski tok (naslednik propalog Južnog toka), kojim bi se ruski gas dopremao do Evrope i koji bi "Grčku učinio interesantnijom" za investitore.
Okretanje Srbije TAP-u i SAD može da objasni i zašto je premijer Rama, primajući Vučića u Tirani, napustio provokatorski stil i više puta ponovio da stvaranje velike Albanije nije u programu njegove vlade. Sve ovo pokazuje da će se, bez obzira na "folklorno junačenje" premijera Rame, držati graničnih linija koje su povukli SAD i nemačka kancelarka Merkel. Za Beograd, na političkom planu, to znači da se od Srbije neće tražiti da prizna Kosovo, ali da se očekuje da ona ne ometa njegovo funkcionisanje kao nezavisne države.
Na planu energetike i snabdevanja gasom Srbija je bila primorana ili da izabere savez sa Tiranom kao novom energetskom raskrsnicom i izvršiocem interesa SAD na Balkanu, ili da prihvati položaj izolovanog pro-ruskog "ostrva" okruženog državama-članicama NATO-a. Uoči Vučićeve posete Tirani zvanično nije bilo odgovora na pitanje ministra spoljnih poslova Dačića: "Šta ćemo kad ne bude gasa?" Od juče taj je odgovor znatno precizniji.
Propale nade u Južni tok
Položaj Srbije na geostrateškoj šahovskoj tabli na Balkanu postao je neudoban posle propasti projekta sa ruskim gasom Južni tok. Srbija je polagala velike nade u ovaj projekat, ne uzimajući dovoljno ozbiljno u obzir američku nepomirljivost sa ruskim osvajanjem teritorije NATO-a preko gasovoda.