Zašto Zapad ne osuđuje ideju velike Albanije (2): Mafijaška država "ekonomski zmaj"
U vreme kada svi kukaju zbog besparice i krize, Albanija predstavlja pravo ekonomsko čudo, beležeći godišnji rast od tri odsto. Prošle godine Tirana je dobila status kandidata za članstvo u EU, što će joj doneti subvencije za izgradnju puteva, železnica, luka i aerodroma. Najnoviji izveštaj Svetske banke svrstao je Albaniju na 68. mesto po povoljnosti za strana ulaganja, što predstavlja napredak za čitavih 40 mesta u odnosu na prethodnu rang-listu.
Iako stručni izveštaji, poput onog iz pariske univerzitetske škole EDHEC, upozoravaju da je albanska privreda praktično srasla sa mafijaškim aktivnostima, strane investicije porasle su u Albaniji za 50 odsto u periodu od 2008. do 2013. godine. Nedvosmislena lojalnost Tirane SAD i NATO-u, bilo koja da je stranka na vlasti, doprinela je izboru Albanije za privilegovanog partnera na Balkanu.
Mamac za investitore
Albanski mamac za investitore je i produženje trajanja koncesije sa pet na sedam godina kada je reč o istraživanju nafte i sa 25 na 30 godina kada je reč o proizvodnji nafte. Veliko gradilište predstavlja privatizacija glavne albanske naftne kompanije Albepetrol koja, kako je zvanično najavljeno, namerava do kraja godine da proda 75 odsto državnog udela.
Opštepoznata moć mafije u Albaniji ostaje sporedna sve dok ne remeti ovu lojalnost države Atlantskoj alijansi. Uostalom, kriminalizacija privrede je sve prihvaćeniji fenomen neoliberalnog kapitalizma.
To potvrđuje i prošlogodišnja zvanična preporuka EU zemljama-članicama u kojoj se kaže da u PIB mogu da se uračunavaju i prihodi od nelegalnih delatnosti kao što su prodaja droge i prostitucija.
Prekojadranski gasovod (TAP) dodatni je podsticaj ubrzanom pretvaranju donedavno zabačene "zemlje orlova" u "balkanskog ekonomskog zmaja". TAP će provoditi azerbejdžanski gas od turske granice, preko Grčke i Albanije do Italije. Ovaj gasovod ima stratešku i političku važnost za SAD i EU jer doprinosi smanjivanju evropske zavisnosti od Rusije i njenog gasa.
Prema procenama stručnjaka "Oksford ekonomiksa" TAP će samo u fazi izgradnje u periodu od naredne tri godine doneti Albaniji dobit od 400 miliona evra. Pored "gasne", Albanija ima i druge energetske karte u rukavu.
Ova zemlja raspolaže znatnim naftnim izvorima. Kopnena platforma Patos-Marinza na jugu zemlje najveća je te vrste u Evropi. Uskoro će biti aktivirano još 12 novih blokova za istraživanje nafte i Tirana se nada velikom zanimanju stranih investitora.
"Tokom faze istraživanja oslobađamo naftne kompanije 20 odsto PDV-a. Na taj način ih podstičemo da investiraju", rekao je nedavno ministar ekonomije Arben Ahmetaj za švajcarske medije, zainteresovane za Albaniju zbog švajcarskih investicija u TAP i podzemna skladišta gasa u Albaniji.
Srbija ni na istoku, ni na zapadu
Iz Rige je ovih dana stigla vest da su na samitu evropskog istočnog partnerstva Slovačka, Bugarska, Mađarska i Rumunija potpisale deklaraciju o izgradnji novog gasovoda Istring (Eastring). U ovoj kombinaciji ne pominje se Srbija. Igrajući na političko-ekonomsku formulu "i istok i zapad", Beograd ima sve veće šanse da bude skrajnut u stratešku izolaciju. Istring bi išao od slovačko-ukrajinske granice, preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, do granice Turske sa Bugarskom ili Grčkom. Izvor gasa se ne zna, ali Amerika čini sve da to ne bude Rusija nego Azerbejdžan.Sutra - Zašto Zapad ne osuđuje ideju velike Albanije (3): Tirana govori jezikom EU
