Projekat "Srbija na vezi" (4): Srbija za naučnike ne haje
Dr Dragoslav Vidović, docent sa Nan-jang Tehnolodžikal Universitet u Singapuru, priključio se projektu "Srbija na vezi", jer je ideju povezivanja matice i dijaspore video ne samo kao pomoć mladim naučnicima, već i kao odličan način za uspostavljanje kontakta sa naučnicima u domovini.
Pristupačna školarina
- Pošto sam imao ista prava kao i svi ostali građani Kanade, školarina je bila veoma pristupačna, između 2.000 i 3.000 kanadskih dolara godišnje, pa sa te strane nisam imao velikih problema - objašnjava
dr Vukojević - kaže Ana.
- Prve godine sam uspeo da obezbedim sredstva za našeg doktoranta da poseti fakultet hemije u Singapuru radi raznih hemijskih analiza, potrebnih za njegov doktorat. Prošle godine sam uspostavio vezu sa drugim doktorantom fizičke hemije Dušanom Dimićem sa kojim sam otpočeo i saradnju na projektu koji mi radimo u Singapuru - priča Vidović, ponosan što su rezultati tog projekta već poslati na objavu u jednom od prestižnih američkih časopisa.
Tu saradnja nije prestala. Budući doktorant ga je putem mejla upoznao sa svojom mentorkom u Beogradu i otpočeli su rad na dva projekta. Veruje da će ta saradnja biti odlična za obe strane, a nada se i dugoročna.
Vidović je 1996. godine emigrirao u Kanadu. U Vankuveru je išao u srednju školu i dve godine kasnije upisao fakultet.
Želja za znanjem i usavršavanjem ovog naučnika odvela je 2002. iz Vankuvera u Ostin u Teksasu na doktorske studije.
- Dobio sam stipendiju samog univerziteta, jer je uobičajna praksa za doktorante hemijskih nauka u Americi da rade i kao asistenti. Potom sam prešao na postdoktorske studije Univerziteta Oksford i to je bilo manje-više kao posao. Sad radim kao docent u Singapuru gde imam svoju istraživačku grupu - priča o naučnom putu koji je prešao od Srbije preko severnoameričkog do azijskog kontinenta.
Projekat "Srbija na vezi":
Smatra da država Srbija malo koristi znanja i iskustva svojih naučnika i drugih ljudi školovanih u inostranstvu.
- Mnogo je naših ljudi na najprestižnijim univerzitetima i onih koji rade za vodeće svetske kompanije. Verujem da bi većina rado pomogla Srbiji, bar u savetima - ukazuje Vidović, ističući da sve umne i druge glave koje danas žive van granica Srbije imaju iskustvo koje bi i te kako pomoglo Srbiji da ubrza razvoj nauke.