Projekat "Srbija na vezi" (3): Promene na globalnom tržištu
Dr Vladana Vukojević, doktor fizičke hemije, vanredni profesor švedskog Instituta Karolina medicinskog univerziteta u Stokholmu i gostujući profesor Beogradskog univerziteta, kaže da je sa velikim zadovoljstvom prihvatila učešće u projektu "Srbija na vezi".
- Ovakvi projekti su izvanredan način da ljudi u Srbiji ponovo postanu deo svetskih tokova. Mladima u Srbiji je važan, jer daje mogućnost da naprave prve korake, uvek najteže, ka osamostaljivanju i integraciji u svetsko tržište rada - kaže dr Vukojević, uz ocenu da su ovakve inicijative dvosmerne, jer ne samo da pomažu mladima u Srbiji da upoznaju svet izvan domovine, već daju i mogućnost drugima da upoznaju ljude iz Srbije i požele da je posete.
"Srbija na vezi"je okupila mlade, spremne da marljivo uče i rade, što pokazuju izuzetnim uspesima na studijama, i aktivnim traženjem mogućnosti da znanje prošire i primene.
- Podrška koju dobijaju od mentora iz inostranstva im, pre svega, daje mogućnost da budu u toku sa savremenim događanjima u svetskoj nauci. Uz pomoć mentora imaju pristup najsavremenijim instrumentima, često nedostupnim u Srbiji. Imaju i priliku da se upoznaju sa vršnjacima na najznačajnijim univerzitetima u svetu i formiraju profesionalnu mrežu saradnika - kaže i dodaje da mentori srpskog porekla mladima iz matice olakšavaju možda i najveću startnu prepreku - jezičku barijeru. Ovaj program je i odlična mogućnost da se doprinese bržem prevazilaženju tehnološkog jaza između Srbije i razvijenih zemalja.
Dr Vukojević je osnovne studije, magisterijum i doktorat završila na beogradskom Fakultetu za fizičku hemiju, a naučno-istraživačkim radom je počela da se bavi u domovini 1989, neposredno po završetku osnovnih studija.
- Moje iskustvo govori da su osnovne studije u oblasti prirodno-matematičkih i biomedicinskih nauka u Srbiji i dalje veoma dobre, uz sva ograničenja i teškoće sa kojima se i nastavnici i studenti svakodnevno sreću. Razlika nastaje kasnije i pre svega se ogleda u pristupu najsavremenijim instrumentima. Zato se trudim da mlade stručnjake iz Srbije pozovem da učestvuju u radu na Instituta Karolina, gde imaju priliku da nauče postojeće tehnike - priča mentorka koja je nekoliko meseci po sticanju diplome otišla na usavršavanje u Dansku.
Na Univerzitetu u Kopenhagenu tokom dve godine uradila je veliki deo magistarskog rada, vratila se u Beograd i zaposlila na Farmaceutskom fakultetu kao asistent na predmetu fizička hemija, a potom i na matičnom Fakultetu u zvanju asistenta, potom i docenta na predmetu biofizička hemija. Videla je da studije fizičke hemije ne daju dovoljno obrazovanje u oblasti biomedicine, a kako joj je bilo važno da se dalje usavršava 2003. odlazi na Institut Karolina u Stokholmu.
Dr Vukojević smatra da zbog nemilih događaja na našim prostorima, potom, mladi u Srbiji imaju manje direktnih kontakata sa studentima i nastavnicima iz inostranstva, manje putuju i manje su im mogućnosti za zapošljavanje u zemlji nego njihovim vršnjacima pre 25 godina.
Lokalne stipendije
- Tokom boravka u Danskoj primala sam stipendiju za talentovane studente, a u Švedskoj sam, od 2003. do 2005. bila na plaćenom, pa neplaćenom odsustvu sa Fakulteta za fizičku hemiju. U oba slučaja finansiranje iz matice bilo je nedovoljno i imala sam lokalne stipendije. Podrška mentora u Srbiji i inostranstvu naučila me je koliko je važno da znanje koje smo stekli nesebično delimo sa mladima - priča ona.
- To je veoma teško stanje, ali je s druge strane, moguće da zaposlenje traže na globalnom tržištu rada. Poslodavci su uvek zainteresovani za saradnike koji će unaprediti delatnost, pa su u tom smislu, mladi danas u mnogo povoljnijem položaju nego ranije. Od ličnih kontakata sada je mnogo važnije šta znaš, šta želiš da postigneš i koliko si preduzimljiv. Studenti koji učestvuju u projektu "iSerbia" pokazuju upravo te osobine - kaže naša sagovornica.
