Varufakis razbio Trojku
Novi ministar finansija Grčke Janis Varufakis izjavio je da se njegova zemlja više neće povinovati diktatu Trojke (EU-Međunarodni monetarni fond-Evropska centralna Banka) te da će Atina odsad pregovarati direktno s čelnicima institucija Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.
Varufakis je dodao i da njegova vlada nema nameru da zatraži produženje programa finansijske pomoći u finansiranju javnog duga.
Na zajedničkoj konferenciji predsednika evrogrupe Jerun Dejselblum i ministra Varufakisa bilo je u najmanju ruku neprijatno. Varufakis je jasno poručio da su građani poručili na izborima da ne žele više štednju i da nova vlada nema mandat građana da nastavi pregovore s Trojkom.
- Postoji velika razlika između institucija EU i Evropske centralne banke i MMF-a. Mi smo već započeli razgovore s njima i smatramo ih našim partnerima - rekao je Varufakis.
Jerun Dejselblum je bio šokiran onim što je čuo, na kraju sastanka, uz ne baš zvanično rukovanje šef Evrogrupe rekao je novom grčkom ministru Varufakisu:
- Ubio si Trojku.
Varufakis je imao spreman odgovor:
- To je tvoj problem.
Američki ekonomista i nobelovac Pol Krugman smatra da je politika Sirize sasvim očekivana i opravdana.
Odmah da napuste evro
Nemački finansijski eksperti Matijas Vejk i Mark Fridrih smatraju da još samo radikalni kurs može da pomogne prezaduženoj zemlji. Oni smatraju da postoje dve mogućnosti. Ili će Grčka otpisom dugova i večitom transfer-unijom i dalje da vegetira i propada, ili će proglasiti nacionalni bankrot. Grčka mora odmah da napusti evro, što bi moglo dovesti do pogoršanja, ali će na duži rok pomoći zemlji.
- Da bismo razumeli politički zemljotres koji se odigrao u Grčkoj, treba se vratiti u maj 2010. i stendbaj aranžman Grčke sa MMF-om, pod čijim nadzorom su članovi takozvane Trojke produžili rok otplate grčkih dugova u zamenu za paket štednje i reformi. To je značajan dokument, u najgorem smislu. Preko naizgled razumnog i realističnog predloga, Trojka je prodavala ekonomsku fantaziju, a građani Grčke su je kupovali i plaćali njenu visoku cenu - navodi Krugman.
Po ekonomskim prognozama ovog aranžmana, mere štednje je trebalo da imaju zanemarljiv uticaj na rast i zaposlenost. Kada je dogovor postignut, Grčka je već bila u recesiji, ali je predviđano zaustavljanje pada, stezanje kaiša 2011. i oporavak od 2012. Predviđalo se da će nezaposlenost i dalje značajno rasti, od 9,4 odsto u 2009. do skoro 15 odsto u 2012, ali da će onda početi ubrzano da opada.
- Ono što se desilo bila je ekonomska noćna mora. Umesto da se 2011. završi, grčka recesija je dobila na ubrzanju. Dno nije dotaknuto sve do 2014, a do tada je zemlja prošla kroz potpunu depresiju sa nezaposlenošću od ukupno 28 odsto, od čega skoro 60 odsto mladih. Grčki dugovi su u gorem stanju nego pre početka programa. Grčka vlada preko poreza ubira veći deo bdp nego pre, ali je on sam rapidno pao i ukupni prihod od poreza je smanjen. Pad bdp je izazvao i ključni fiskalni poremećaj, odnos duga prema bdp je porastao. Budući da je Cipras pobedio, i to ubedljivo, evropski zvaničnici bi trebalo da se uzdrže od poziva na odgovornost i nastavak svog programa. Oni su izgubili kredibilitet za to, a program koji su nametnuli Grčkoj nikada nije valjao. Nije bilo načina da on uspe - zaključuje Krugman.
