Subota 7. 12. 2019.
Washington
10
  • Chicago
    -30
  • New York
    -50
  • Belmont
    -40
  • Atlanta
    90
  • Boston
    160
  • Firt
    00
  • Denver
    50
  • Detroit
    -20
  • Dover
    60
  • Hartford
    00
  • Orlean
    -20
  • Helena
    100
  • Ren
    -50
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    170
  • Salem
    -10
  • Santa Fe
    00
  • Tampa
    100
  • Topeka
    -30
1
Ponedeljak 15.12.2014.
08:23
S. M. Tomić - Vesti A

Zatvorska industrija (2): Ko šije gaće američkom vojniku

Rad zatvorenika iz privatnih zatvora plaća se 17 centi po satu, trenutno "zatvorsko-proizvodni kompleks" proizvodi svu vojnu opremu za armiju SAD, zatim žilete, delove za kompjutere, nameštaj.

Robijaši kao jeftina radna snaga

Tamnička industrija je jedna do najprofitabilnijih grana biznisa u Americi, a njeni investitori nalaze se na Vol stritu, a SAD je dobila epitet zemlje iza rešetaka. Sadašnja američka zatvorska populacija je najveća u istoriji ljudske civilizacije, jer se na uslovnoj slobodi ili u zatvoru nalazi oko šest miliona ljudi, više nego što ih je ikada bilo u Staljinovim gulazima.

Ukupno stanovništvo u Staljinovim logorima je variralo od 510.307 (1934) do 1.727.970 (1952), a danas je u američkim zatvorima ili na uslovnoj slobodi ukupno oko šest miliona ljudi, a pri tom crnaca u zatvoru ima više nego što ih je ukupno bilo u celoj zemlji na vrhuncu ropstva.
Mnogi sociolozi upozoravaju da je ropstvo samo promenilo formu.

Južnjaci su izgubili građanski rat, ali ne i radnu snagu. Dosetili su se prelaznog rešenja, pa su bivše robove optuživali za sitne krađe i smeštali ih u zatvore da bi ih davali pod arendu za berbu pamuka, izgradnju železničkih pruga, za rad u rudnicima... U Misisipiju je sve do 1972. godine postojala ogromna plantaža gde su se kao radnici koristili robijaši.

Privatni zatvor u Arizoni
 

Početkom 21. veka ova praksa izdavanja zatvorenika u najam se legalizuje u 37 država SAD, ističe Viki Pelaez u članku "Zatvorski biznis u SAD - veliki biznis ili nova forma ropstva?". Rad zatvorenika iz privatnih zatvora plaća se 17 centi po satu, a za najkvalifikovaniji rad plaćaju do 50 centi, dok se u državnim zatvorima rad plaća oko 2,5 dolara na sat. Tako je u Americi stvorena zatvorska industrija, gde korporacije nalaze jeftinu radnu snagu, a ne moraju da idu u Pakistan. Trenutno "zatvorsko-proizvodni kompleks" proizvodi svu vojnu opremu za armiju SAD (opasači, identifikacione karte, košulje, donji veš, vojnička odela), zatim snabdeva 98 odsto tržišta montažnim instrumentima, 46 odsto žiletima, 36 odsto delovima za kompjutere, 30 odsto mikrofona, megafona i 21 odsto nameštaja, opreme za avione i medicinske instrumente, kao i druge robe.

- Tamnička industrija je jedna od najbrže rastućih, a njeni investitori se nalaze na Vol stritu. Ova industrija ima sopstveni lanac trgovina, izložbi, sajtova i internet kataloga - tvrdi Viki Pelaez.

Ilegalni emigranti u američkom zatvoru
 

U Teksasu je iz jedne fabrike otpušteno 150 radnika, a proizvodnja preneta u privatni zatvor Lokhar. Član veća država iz Oregona nedavno je zamolio korporaciju Najk da vrati proizvodnju iz Indonezije u Oregon, nudeći jeftinu radnu snagu iz zatvora.

- Zatvori zavise od profita. Akcionari koji zarađuju novac radom utamničenih lobiraju da optuženi dobiju što duže vremenske kazne zatvora, kako bi obezbedili radnu snagu - objašnjava Viki Pelaez.

Jezivi izveštaj

Crnci se sada hapse i šalju u zatvor sedam puta više od belaca, piše "Njujorker", a zatvorski živalj postaje biznis profitnih kompanija. Ove kompanije plaća država, a njihov profit je utoliko veći što manje troše na zatvorenike i zatvore. U skorijoj američkoj istoriji, teško je naći jeziviji dokument od godišnjeg izveštaja najveće od ovih kompanija - Corrections Corporation of America (CCA) iz 2005. godine. Ova kompanija troši milione dolara na lobiranje zakonodavaca i u svom izveštaju upozorava: "Naš rast generalno zavisi od naše sposobnosti da pribavimo nove ugovore za razvoj i upravljanje novim kaznenim i zatvorskim objektima."

Deca u tamnici

CCA, GEO i MTC, tri najveće kompanije koje drže privatne zatvore, u protekloj deceniji potrošile su 45 miliona na lobiranje, ne računajući finansiranje političkih kampanja na svim nivoima. Interes građana svakako nisu ugovori koje američke države potpisuju sa privatnim zatvorima kojima garantuju popunjenost njihovih kapaciteta. Avgusta 2011. godine sudija Mark Ćijavarela Jr. je osuđen na 28 godina zatvora zato što je tokom godina primio milione dolara mita, a zauzvrat slao ogroman broj dece u kaznene institucije. Neki od njih su bili desetogodišnjaci.

Otrovani robijaši

Jedan federalni sudija 2012. godine prebacio je sve zatvorenike iz privatnog zatvora Volnat Grouv, nakon što je na licu mesta video "slike takvog horora kakav nije moguć nigde u civilizovanom svetu". Prema izveštaju iz 2010, istragom Ministarstva pravosuđa mnogi od zaposlenih i zatvorenika bili su izloženi otrovnim metalima jer nisu bili dovoljno obučeni ni zaštićeni da nose toksični materijal. Kompanija Unicor je pokušala da prikrije dokaze o radnim uslovima čisteći proizvodne linije pre nego što je stigla inspekcija.

Imigrantska privreda

Postoji oko 400.000 imigranata zatvorenika godišnje, a 50 odsto su smešteni u privatizovanim objektima. Više od polovine zatvorske industrije godišnji prihod dobija iz imigrantskih zatvorskih centara. Za neke male zajednice u jugozapadnom SAD ti centri su sastavni deo privrede.

Godine 1972. u SAD je bilo manje od 300.000 zatvorenika, 1990. milion, a 2012. godine 2,3 miliona zatvorenika. Tako se u SAD nalazi četvrtina svih zatvorenika sveta (udeo SAD u svetskom stanovništvu je pet odsto). Američki časopis za pitanje zatvorenika "California Prison Focus" tvrdi da u poznatoj istoriji nijedna država do sada nije držala toliko ljudi u zatvorima.

- Zlostavljanje zatvorenika, ograničena zdravstvena nega, loša hrana karakteristike su privatne zatvorske industrije - tvrdi sociolog Margaret Rosental u časopisu Pravnog fakulteta Masačusets. Dve najveće privatne zatvorske kompanije samo u 2010. godini zaradile su tri milijarde dolara, izvestio je Američki savez za građanske slobode.

Viktor Orel, bivši oficir Zavoda za zatvore u Nevadi, u knjizi "Skriveni svet Amerike" tvrdi da SAD imaju 5.000 zatvora u koje država ulaže godišnje 60 milijardi dolara, a zaradi 300 odsto više. On kaže da je strašno i pomisliti da danas vlada SAD razmišlja o zatvorskoj proizvodnji kao potencijalu idealne buduće države, gde zatvorenici za groš rade za svetske bogataše.
Kriminal se u Americi smanjio za 40 odsto, a do 2010. godine stopa kriminala u Njujorku je bila najniža od Drugog svetskog rata.

Smanjene su sve vrste teških krivičnih dela, od ubistva, preko nasilničkog ponašanja i silovanja do oružane pljačke. S druge strane, posedovanje marihuane postaje ozbiljan zločin kao i imigracija, pa se zatvori pune obojenima i imigrantima. Zatvorenici obavljaju niz poslova za minimalnu platu, bez osiguranja, bez štrajkova, s punim radnim vremenom. Privatne kompanije troše milione dolara za lobiranje i izglasavanje rigoroznih zakona, a sa državom potpisuju ugovore koji podrazumevaju od 70 do 97 odsto popunjenih kapaciteta zatvora.

Arizona je tako pre nekoliko godina platila tri miliona dolara penala zbog praznih kreveta u privatnom zatvoru kompanije Management & Training Corporation.

Sutra - Zatvorska industrija (3): Osuđenici u rukama kapitala

POVEZANE VESTI

Ponedeljak 15.12.2014. 11:53
Zar se ti privatni zatvori ne bi mogli nazvati "moderno robovlasništvo" ? Zapadna demokratija je spremna da sve potčini bogatstvu pojedinca.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2019 © - vesti online