Borba za vlast i mast (1): Bosna kuje konje i izbore
U Bosni i Hercegovini će 12. oktobra biti održani opšti izbori, sedmi od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, otkad je ova zemlja samostalna i potvrđena u sadašnjim granicama.
Tačno 3.278.908 glasača imaće priliku da bira članove Predsedništva BiH, poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, predsednika Republike Srpske, kao i dva potpredsednika, poslanike u Narodnoj skupštini RS, poslanike u Parlamentu Federacije BiH, te poslanike u deset kantonalnih skupština u FBiH.
Zvanična kampanja je počela 12. septembra, i iako neki tvrde da je nakon tog datuma u BiH sve stalo, realnija je ocena da u ovoj zemlji sve stoji još od onih izbora 2010. godine. Naime, vlast koja je tada izabrana, posebno na državnom nivou, po ocenama brojnih analitičara, najgora je u istoriji ove zemlje. Odlično plaćena, ubedljivo najbolje u regionu, a bez ikakvih rezultata. I pored svega, očekuje se da partije u kampanji potroše najmanje pet miliona evra na oglašavanje, marketing, bilborde, i druge vidove ubeđivanja birača.
Ipak, ponuda na ovim izborima gotovo je ista kao i pre četiri godine. U Republici Srpskoj će se sudariti dva jaka bloka, SNSD-ov koji predvodi Milorad Dodik, i SDS-ov koji je oko sebe okupio više opozicionih stranaka. Šanse imaju i jedni i drugi, a nije isključeno da se na vlasti nađu i jedni i drugi. Kada je FBiH u pitanju, nije isključeno da SDA i SDP, partije koje su se menjale na vlasti u proteklih dvadesetak godina, zajedno odu u opoziciju, a na njihovo mesto uskoči medijski magnat Fahrudin Radončić (Savez za bolju budućnost) i odlazeći hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić (Demokratska fronta).
U nekim šaljivim komentarima po Banjaluci može se čuti da će, sudeći po megalomanskim procenama partija, Narodna skupština Srpske, od oktobra brojati 150, a ne 83 poslanika. Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, na kandidatskim listama, verovali ili ne, ima ukupno 7.877 kandidata, kao i 24 nezavisna kandidata. Oni će se boriti za ukupno 518 pozicija izabranih zvaničnika. Njih 15 bori se za jedno mesto. U Republici Srpskoj na megdanu su Milorad Dodik i Ognjen Tadić. Ostali kandidati nemaju baš nikakve šanse.
Estradizacija izbora je kao i ranije na vrhuncu. Sredinom prošle sedmice portali u celom regionu objavili su link na predizborni spot kandidata Partije ekonomske i socijalne pravde iz RS Vinka Perića, u kojem, osim njega, glavnu ulogu igraju pevačica Vesna Rivas, i još jedan nepoznati pevač koji izvodi sevdalinku "Mujo kuje konja po mjesecu", u modifikovanoj verziji "Vinko kuje konja po mesecu".
Perić je, inače, kandidat stranke koju vodi kontroverzni Emil Vlajki, aktuelni potpredsednik Srpske iz reda hrvatskog naroda, koji se nekad izjašnjavao i kao Jevrejin. Perić je osnivač televizije Vikom koja je širom regiona postala poznata po najnižim oblicima kiča i šunda, grotesknim muzičkim scenama, nepoznatim pevačima i pevaljkama. Deo bogatog programa svoje televizije, iskoristio je za predizborni spot, upotrebivši stihove iz pesme Vesne Rivas pod naslovom "Za Srbina rodila me nana". Nakon što su mediji u regionu počeli da se sprdaju, spot je maknut sa interneta, i ubrzo je objavljen novi, u kojem nema muzičkih uradaka.
I prethodni lokalni izbori iz 2012. godine iznedrili su mnoštvo estradnih političara. Tako je kandidat za gradonačelnika Zenice Mirad Hadžiahmetović, koji je nedavno završio na brojnim svetskim portalima zahvaljujući svojoj kampanji. On obećava kule i gradove, a na njegovom sajtu birači mogu da pogledaju i porno filmove u odeljku "za odrasle", koji je podeljen u tri sekcije: "Seks klipovi koji se sviđaju gradonačelniku", "Klipovi za devojke i gejeve" i "Klipovi za momke i lezbe".
Miralem Ramić odlučio se za poetski pristup pa sloganom "Dođe čovek vedra čela i napravi čaršiju od sela". Bogdan Đukić, koji se u trci za vlast u Tesliću reklamirao na plakatima sve sa nadimkom iz detinjstva - Bogdan Đukić Lopov, ušao je u lokalni parlament 2012. godine osvojivši 1.202 glasa.
Nivo političke svesti običnog građanina u BiH još je nizak, a to dovodi i do niskog nivoa političke kulture, te se ova kampanja ne razlikuje previše od prethodnih.
- Najdominantnije obeležje predizborne kampanje, a time i političke kulture, jeste nasilje. Fizičko, verbalno, političko, kulturno nasilje. Na videlu imamo sve učestalije slučajeve premlaćivanja aktivista i simpatizera rivalskih partija, skrnavljenje bilborda, uvrede, psovke, diskvalifikovanja i omalovažavanja, ali i ucenjivanja radnim mestima, položajima, kupoprodaju glasova, prekonoćne promene orijentacija, licitiranja i transfere. Najgore je, ipak, kulturno nasilje, duhovni teror kojem su izloženi birači i narod. Pritom mislim na ubijanje nade, zloupotrebu verskih osećanja, stvaranje osećaja političke suvišnosti i bespomoćnosti - skicira trenutno stanje stvari za "Vesti" profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Đorđe Vuković.
On smatra da je bespredmetno prognozirati pobednika, kao i ono što će se dešavati posle 12. oktobra.
- Jedino što je sigurno je da gube građani. Bumerang ovakvog ponašanja, ali i političke i ekonomske egzistencije uslediće čim se prašina spusti na poprište izbornog razračunavanja. Bilans će bili poražavajući. Takođe, uveren sam da će se već u izbornoj noći jasno videti da nema pobednika. Niko neće moći samostalno da formira vlast, pa će sklapati neprirodne koalicije i protivrečne saveze. Nažalost, kako naša politička praksa svedoči da svako može sa svakim, besmisleno je razrađivati moguće koalicije - zaključuje Vuković. I zaista, u ovoj zemlji ne postoji značajnija politička partija koja dosad nije bila na vlasti, i na bar nekom od nivoa sarađivala čak i sa najljućim političkim neprijateljima.
