Pomama izgradnje hramova na Balkanu (4): Firma sa torbama punim para
Izgradnja verskih objekata u Bosni i Hercegovini posle rata povećala se uporedo sa povećanjem i broja samih vernika. Ipak, tempo obnove srušenih, i izgradnja novih verskih objekata, čini se, ide brže nego što to zahteva broj vernika.
U BiH je od rata do danas obnovljeno 452, a izgrađeno je čak 367 potpuno novih džamija. Ovaj podatak nedavno su objavili predstavnici Centra za islamsku arhitekturu. Direktorka Centra Fatima Šišić istakla je da se trenutno obnavlja još 10 džamija.
- Ovi verski objekti su sagrađeni iz čiste potrebe vernika. Zbog izmene etničke slike i preseljenja muslimanskog stanovništva u mesta gde ranije nije bilo džamija, postojala je potreba za izgradnjom novih bogomolja - tvrdi Šišićeva.
Ona otkriva da su, većim delom, obnovu džamija finansirali sami vernici.
- To je obično bilo davanjem donacija, kako ljudi iz BiH tako i onih iz dijaspore. Neko je donirao novac, neko građevinski materijal... Ovo jasno govori da nije tačna ona teza koju neki iznose da je dosta džamija i da umesto njih trebaju biti izgrađene fabrike. Obični ljudi su gradili džamije jer im jednostavno trebaju. Samo jedan deo je finansiran i iz Islamske zajednice, ali i od donacija arapskih zemalja i Turske - ističe Šišićeva.
Donacija turske agencijeDžamije se, u velikoj meri, obnavljaju i na teritoriji Republike Srpske. Jedna od poslednjih koja je obnovljena je Atik džamija u Bijeljini. Uz veliki broj vernika, otvaranju je prisustvovao i gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić, koji smatra da treba obnoviti verske objekti sve tri konfesije u BiH. Osim toga, privodi se kraju obnova čuvene Ferhat-pašine džamije u centru Banjaluke. Ferhadija je srušena sredinom 1993. godine, a slike nereda prilikom postavljanja kamena temeljca za obnovu 2000. godine obišle su svet. Tom prilikom stradao je jedan vernik. Ovo je jedna od džamija koja se ne obnavlja samo novcem vernika, već je potvrđeno da je dobar deo novca donirala turska agencije za međunarodnu saradnju i razvoj. |
S druge strane, sociolog religije Dževad Galijašević kaže za "Vesti" da podaci koje objavljuju krugovi bliski Islamskoj zajednici, ni približno nisu istiniti. Po njegovim informacijama, najveći deo novca za obnovu džamija stiže iz inostranstva, i to crnim tokovima.
Pomama izgradnje hramova na Balkanu: |
- U pitanju su pare iz Turske, Kuvajta, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. To je novac koji u torbama dolazi u BiH i nigde nije proknjižen i zaveden. Islamska zajednica BiH je firma sa oko 5.000 zaposlenih, a ne plaća nikakve poreze. Zato nije čudo što se džamije masovno obnavljaju - kaže Galijašević.
On ističe da stranci veoma često zameraju zvaničnicima u Sarajevu što masovno grade verske objekte, a ne jačaju institucije.
- Imao sam priliku da razgovaram sa jednim funkcionerom koji mi se požalio da su mu neki Evropljani rekli kako su institucije Federacije BiH podstanari, dok džamije niču na svakom koraku - kaže Galijašević.
