Hrvatska u EU (2): Mladi kao tehnološki višak
U dvadesetak godina samostalne Hrvatske njen spoljni dug porastao je čak 20 puta. I dok je početkom 1992. godine Hrvatska i SFRJ iznela nešto manje od tri milijarde dolara duga, on je u međuvremenu porastao na 60 milijardi dolara i tako premašio celi hrvatski bruto društveni proizvod. Svaki Hrvat tada je bio zadužen 625 dolara, a danas duguje 13.953 dolara.
U tim je brojkama loša vest da se nisu zaduživali oni koji investiraju, nego oni koji troše. Novac nisu pozajmljivala preduzeća koja bi ga potrošila za razvoj, nego ga je najvećim delom zajmila država koja ga je uglavnom koristila za potrošnju.
Državne investicije od početka krize drastično su smanjene i svode se jedva na golo održavanje. U svemu je najgore što sa rastom zaduženja pada BDP. Kada se uzme u obzir da je prosečna kamata na spoljni dug 6-7 posto, BDP bi trebalo da raste isto toliko samo da se otplate kamate.
Hrvatska će se morati i dalje zaduživati da bi servisirala postojeći dug, a sve veće zaduživanje prate i više kamate ne samo na novo već i postojeće zaduženje. Na putu prema dole opcije su, upozoravaju ekonomisti, rasprodaja preostale imovine, davanje u koncesiju svega što neko želi uzeti, uvođenje novih poreza u zemlji, koji su i sada vrlo visoki.
Svaki 10. gladanU apsolutnom siromaštvu živi, pak 10 do 15 posto građana, koji nisu u mogućnosti podmiriti ni najosnovnije životne potrebe. Tokom krize došlo je do porasta apsolutnog siromaštva. |
Kada se dotakne dno, što je vrlo izgledno, iz zemlje će se povući kratkoročni kapital, niko više neće hteti reprogramirati taj dug, pa će i tečaj domaće valute početi da pada. Šta će dalje biti niko se i ne usuđuje da prognozira.
Ekonomski stručnjak Ivo Jakovljević navodi da će u najboljem slučaju zemlja izaći iz dužničkog ropstva tek 2021. godine.
- Pitanje je želi li uopšte većina građana da Vlada vodi jednu dugoročno razumnu politiku ili u našoj javnosti prevladava hajdučki mentalitet - naplatiti nekom prolaz, maznuti tuđe, izgraditi na divlje, zadužiti se pa šta bude, odigrati s jednokratnim prihodima nešto na kladionici, pa kad se sve izgubi, ići na Markov trg i demonstrirati. Veći deo mladih, iako su u većini tehnološki višak, još se ni protiv čega ne bune, niti se za nešto žestoko zauzimaju, osim za estradu. Stoga ekonomska i socijalna kriza u Hrvatskoj neće se završiti pre 2025. godine."
