Ko nam kroji Zakon o radu (5): Radnička bitka
Republika Hrvatska se novim zakonom o radu, kao i Srbija bavi od početka godine, kad je tamošnja vlada usvojila predlog te regulative. Taj tekst, međutim, zbog pobune sindikata nije ni stigao do Sabora, a pre nekoliko dana je u parlamentarni Odbor za zakonodavstvo stigao novi nacrt konačnog predloga hrvatskog zakona.
Predsednik srpskog Udruženog sindikata Sloga Željko Veselinović ukazuje da je hrvatski Predlog zakona bio bolji od srpskog, ali se i kao takav povlači pod snagom i pritiskom sindikalaca i radnika. Objašnjava da su hrvatske kolege sakupile i 450.000 potpisa za zakonske izmene.
On ističe da su od srpskog predloga bolji svi zakoni u regionu, čak i makedonski i albanski.
- Hrvatski predlog je imao neke elemente oštrog anglo-saksonskog zakona koji se u Evropi samo delimično primenjuje u Velikoj Britaniji, a koji se protura Srbiji. Hrvatski sindikalci su i taj takav bolji od našeg uspeli da još okrenu u korist radnika - objašnjava Veselinović za "Vesti" kako sindikalna snaga može da promeni tok zakonodavstva i sudbinu radnika.
Hrvatski sindikati su uoči nedavnog usvajanja na vladi izrazili nezadovoljstvo što se toliko žuri sa usvajanjem Zakona o radu, ali su, prema rečima šefa Nezavisnog hrvatskog sindikata Krešimira Severa, uspeli da vlast prihvati pomake u korist radnika.
- Već je ranije uvažen kompromisni sindikalni predlog za raspored i preraspodelu radnog vremena, gde se odustalo od 56 sati nedeljno i prihvaćen je sindikalni stav da to bude 50 sati - kazao je Sever.
Hrvatski radnici uspeli da spreče otkaz ugovora o radu bez navođenja razloga kod malog poslodavca, da budu zaštićeniji u agencijama za privremeno zapošljavanje, imaće pravo na sindikalno udruživanje. Novost je i to da će ubuduće radnici van punog radnog vremena moći da rade kod novog ili povezanog poslodavca i to maksimalno dodatnih osam sati nedeljno.
