Kapetan Dragan: Od imigranta do komandanta

Skoro dve decenije od munjevite, ali kratke slave, Kapetan Dragan - Dragan Vasiljković - Danijel Sneden našao se na novinskim stranama na dva kontinenta. Srbima heroj, Hrvatima zločinac, Australijancima sugrađanin i trener golfa, generacijama odraslim posle rata manje-više nepoznanica... Vredi podsetiti se ko to beše ovaj čovek sada, kada ga umesto jedne traže čak dve, a možda i tri, države.

Vesti

Kapetan Dragan

"Ako vam kažem ko sam, moraću da vas ubijem... Ali, ne bojte se: neću ni jedno ni drugo." To je bila prva rečenica kojom je "tajanstveni oficir", "duh koji hoda", "Obilić Srpske Krajine", "srpski Če Gevara" svojevremeno dočekivao novinare, a posebno novinarke.

"A pored njega, kao preteći crni mačak, njegov verni ‘škorpion’", napisala je jedna od tih novinarki u feljtonu koji je nedeljama izlazio u "Večernjim novostima".

"Čuvaju ga zgodne ribe knindžuše koje bi život dale za njega, a kamoli dale njemu; oficir i džentlmen, otmeni ljubavnik koji skuplja kao smrt; "metak ga neće", potvrđeno; junak bez mane i straha koji svojim ljudima neće narediti da učine ništa što on sam ne bi učinio; pilot koji "dolazi s neba" Srpstvu napaćenom u spas; "Lorens od Balkana". Jednom rečju, kako se to danas kaže - brend sam po sebi; tada se to zvalo fenomen“, napisao je Miloš Vasić u nedeljniku "Vreme“ 2006. godine kada je Hrvatska zatražila od Australije da joj ga izruči.

Danijel Sneden postaje Kapetan Dragan

Australijske vlasti ga u svojim policijskim dosijeima čuvaju još s početka 70-ih godina prošlog veka kada je bio hapšen i uslovno osuđen za posedovanje i trgovinu kradenom robom. Uskoro biva optužen za vođenje "prigradskih agencija za pratnju", to jest za držanje lanaca prostitutki.

Ovaj trenutak je izgleda bio presudan za njegovu dalju "karijeru“ jer ga sudija stavlja pred izbor koji se ne odbija - zatvor ili vojska. Vasiljković, tada već Danijel Sneden, stupa u Prvi kraljevski Viktorijin puk u Melburnu i završava školu rezervnih oficira. Reč je o elitnoj jedinici australijske vojske i veoma dobroj školi.

Vojno znanje počeo je da primenjuje po raznim zalivskim emiratima. Iako nikada nije potvrđeno, pominjao je čak i Vijetnam, Južnu Afriku, Angolu i neke afričke zemlje.

Takođe nikada potvrđeno, pretpostavlja se da je 1990. godine negde na crnogorskom promorju stupio u kontakt sa Državnom bezbednošću MUP-a Srbije i ponudio svoje usluge u trenutnoj krizi i budućem ratu. Ne zna se preko koga, ali je sam priznao da je imao "dobre odnose sa nekim ministrima Vlade Srbije"; sa bar dva ministra sigurno - Radmilom Bogdanovićem i Tomislavom Simovićem (tada ministrom odbrane Srbije).

Posle otvaranja vojnog kampa kod Knina, osnivanja "Knindži“ ili "Crvenih Beretki“, vojnih uspeha u Glini i Benkovcu (za šta ga Hrvati optužuju za ratni zločin) njegov uticaj, kako u Krajini tako i kod Miloševića naglo pada. Smatra se da je razlog toga strateški pristup i prevelika popularnost koju je stekao.

Ono što se Kapetanu Draganu ni u jednom momentu nije moglo poreći je da je školovan oficir i pametan čovek, a kao takav smatrao je da je posle uspeha u Krajini 1991. godine pravi trenutak da se krene u pregovore sa Hrvatskom sa pozicija jakih i potencijalno nadmoćnih, pre nego što se Hrvatska naoruža i sredi. Zalagao se za ideju neke jake autonomije i iznude ozbiljnih garancija od Zagreba. Ova ideja se Beogradu nikako nije svidela.

Njegova popularnost je počela naglo da pada novembra 1991. godine, čim je istisnut iz Krajine i čim je izgubio medijsku podršku. Blistava karijera bila je zaista meteorska: zablistao je jula, a ugasnuo novembra. Mnoge je razbesneo i samom popularnošću, jer u tom kratkom periodu, leta 1991. Krajina je značila Dragan, a ne Babić ili Martić; ili Milošević.

Po povratku u Beograd ponovo se nudi za rat, ovaj put za Slavoniju, pa i za Kosovo i Sandžak, gde je još red i mir. Bilo je pokušaja da mu se u blizini Bora osnuje novi kamp za obuku srpskih boraca, ali od toga nije bilo ništa. Tada osniva fond za udovice i siročad.

Kada je počeo rat u Bosni i Hercegovini, Kapetan je nekoliko puta odlazio tamo u izviđanje, ali se nije zadržao, niti odazvao pozivima da se pridruži Karadžiću i Mladiću. U jednom razgovoru sa novinarima "Vremena" 1995. o tom ratu je govorio sa gađenjem; pominjao je sa užasom Sarajevo i Srebrenicu, a onda je dodao: "To me baca u depresiju! Neću da znam o tome, toliko sam vremena proveo tamo izvlačeći Muslimane ispod srpskog noža."

Kapetan Dragan postaje Dragan Vasiljković

Posleratno vreme do 2000. godine je proveo u blizini SPO-a i "Studia B", pokušavajući da uvede golf kao novi sport u Srba ali mu nije polazilo za rukom. Priča se da su momci i devojke okupljeni oko njegovog Fonda tokom rata 1999. efikasno hakerisali u korist Srbije. Tokom petooktobarskih dešavanja bio je od ključnog značaja u spasavanju i preuzimanju "Studija B“, ali je pazio da se ne mnogo ne svrstava ni uz jednu struju, osim onu narodnu protiv Miloševića. Kad su mu propali svi pokušaji sa poslovima ovde, pa i golf, vratio se u Australiju prilično razočaran, a kraj veka i Miloševićevog režima značio je i kraj Kapetana Dragana i ponovni početak Daniela Snedena.

Daniel Sneden sada kao Kapetan Dragan postaje "ratni zločinac"  

Posle hapšenja Ante Gotovine u Španiji, hrvatska neočekivano optužuje Kapetana Dragana za ratne zločine. Tuži ga za dva dela zlostavljanja ratnih zarobljenika i za zločin protiv civilnog stanovništva u Glini i okolini Knina i Benkovca. Zanimljivo je da se Dragan Daniel Vasiljković Sneden pojavio i u Hagu kao svedok u suđenju Miloševiću, ali tada Hrvatska nije osetila potrebu da ga tuži niti je Tužilaštvo imalo nešto protiv njega.

Sve u svemu, glinska operacija, za koju je optužen, prošla je bez civilnih žrtava osim novinara Egona Skotlanda, za koga "Vizbaden“ (onaj isti što je veštačio za ubistvo premijera Đinđića) dokazao da je poginuo od zalutalog metka koji je ispalila hrvatska strana. Vasiljkovića terete i za dva slučaja zlostavljanja ratnih zarobljenika, juna i avgusta 1991, u kninskoj tvrđavi i za isto delo februara 1993. u Bruškoj kod Benkovca. Za taj drugi slučaj ne znamo; prvi slučaj, kninska tvrđava, čini se neverovatnim.

Naime, "Vjesnik" od 15. avgusta 1991. doneo je reportažu svog dopisnika iz Šibenika Jadranke Klisović, o razmeni zarobljenika između Knina i Hrvatske, u kojoj se navode izjave razmenjenih hrvatskih vojnika i policajaca (njih 52) koji su bili zatvoreni u kninskoj tvrđavi. Svi su se žalili na maltretiranja i mučenja, neljudski tretman i isticali glavne aktere.

Međutim, u reportaži stoji i sledeće: "Zarobljenici pamte i kapetana Dragana za kojega kažu da je posebno uživao gledajući video-kasete o vijetnamskom ratu. Za njega pronalaze lepe reči, jer ih u njegovom prisustvu niko nije smeo tući, a nekoliko puta čak ih je ponudio pivom i cigaretama." Podsećamo da je ta reportaža izašla polovinom avgusta 1991. u "Vjesniku", u vreme kada objavljivanje takvih priča, pa makar i iz usta upravo razmenjenih ratnih zarobljenika, nije bilo u Hrvatskoj baš poželjno.

Razumni ljudi u hrvatskoj javnosti i medijima već su izrazili rezerve u pogledu dokazivosti tih na brzinu sklepanih optužbi. Postoje za takve rezerve tri razloga: nije svojstveno čoveku; previše se zakasnilo (ne vidi se do kojih je novih saznanja tužilaštvo došlo u međuvremenu); mnogo je zgodno palo politički (zbog nacionalne panike oko Ante Gotovine).

U međuvremenu se javilo i tužilaštvo BiH koje takođe želi Vasiljkovića kako bi mu sudilo za ratne zločine na području istočne Bosne. Novopostavljeni ambasador u Australiji Damir Arnaut je rekao da mu je jedan od najvažnijih zadataka izručenje Kapetana Dragana Bosni i Hercegovini.