NATO igra na sve ili ništa
Situacija u Ukrajini se sve više komplikuje. Na pomolu je rat koji bi lako mogao da se proširi i na okolne zemlje, ali i da čovečanstvu donese do sada jednu od najozbiljnijih nuklearnih pretnji, ocenjuje u intervjuu za "Vesti" dr Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije iz Beograda.
Kako se može opisati aktuelna situacija?
- Svet se suočava sa uvodom u jedan novi rat u Ukrajini, a nije isključeno da se taj rat vrati i u Gruziju, imajući u vidu činjenicu da je upravo sada i Gruzija gurnuta u konflikt potpisivanjem istog sporazuma sa EU kao Ukrajina. Može se desiti da se regionalni rat, koji neko namerno izaziva, pretvori i u "veliki rat". Ako do toga dođe, mnoge stvari, uključujući i evropske integracije, mogu preko noći postati stvar prošlosti.
Verujete da će biti rata u Ukrajini?
- Posle najnovije ofanzive NATO-a na Ukrajinu i koketiranja sa Gruzijom usred
Srbija važna kao simbol
Što bi Srbija bila toliko značajna Moskvi? |
konfrontacije sa Moskvom, verujem da će biti rata i u Ukrajini i u širem regionu. Putin prosto mora da preuzme de fakto kontrolu nad celom istočnom Ukrajinom. Ako Gruzija bude ponovo pokušavala referendum o ulasku u NATO, Rusija će je opet napasti i okupirati. To su geostrateške činjenice.
A šta posle?
- Posle tog rata verujem da NATO neće više moći da nastavi politiku kakvu sada vodi, a možda neće ni postojati. Naime, cela geostrateška struktura se menja stupanjem na scenu Evroazijske unije, koja bi trebalo da se pojavi sledeće godine. Zbog evropske krize i energetskih podsticaja, Hrvatska, Bugarska, Rumunija i još neke EU zemlje će verovatno zatražiti članstvo u Evroazijskoj uniji. To svakako treba da uradi i Srbija. Time će EU biti strateški razvodnjena, a pošto su sve ove zemlje i članice NATO-a, ta alijansa će biti blokirana.
Time otklanjate dilemu da li je Srbiji mesto u NATO?
- Srbiji nije mesto u NATO-u. Njoj je mesto uz bratski ruski narod.
Zbog čega se Rusija, reklo bi se iznenada, toliko zainteresovala za Ukrajinu?
- Smisao otpora daljem širenju NATO-a s ruske tačke gledišta je upravo u činjenici da bi
Kraj balansiranju
Da li Srbija može da bude kao Titova SFRJ koja je balansirala između Istoka i zapada? |
priključenje Ukrajine ili Gruzije direktno ugrozilo Moskvu. Ona bi se našla na nišanu taktičkih projektila NATO dometa do 500 kilometara. To bi značilo da Moskovska vojna oblast postaje prva linija ruske konvencionalne odbrane i da bi Rusija morala da proglasi svoju nuklearnu odbrambenu doktrinu primarnog odbrambenog doktrinom.
Pričate o pretnji nuklearnog rata?
- Potez Rusije proizveo bi ozbiljno uzajamno ciljanje raketama s prstom na crvenom dugmetu koje bi predstavljalo katastrofu za evropsku bezbednost. Neko je očigledno odlučio da izazove takvu konfrontaciju podbunjivanjem ukrajinske opozicije upravo u vreme održavanja Zimske olimpijade u Sočiju i najavom referenduma u Ukrajini o ulasku u NATO. Taj neko se igra jedne igre koja je u međunarodnim odnosima poznata kao "igra nulte sume".
Kakva je to igra?
- To je igra u kojoj neko dobija sve, a neko gubi sve. Problem u takvoj igri sa Rusijom je što ako Rusija izgubi, gube svi, jer Rusija nije ni Bosna, ni Avganistan, ni Irak. Rusija se trudi da spreči one koji hoće da izazovu novu nuklearnu katakliznu tako što će sprečiti širenje NATO-a.
Nova Vlada Srbije tvrdi da se neće odreći Rusije, ali brojna su mišljenja da to nije izvodljivo ako želimo u EU?
- Gotovo je nezamislivo da se Srbija odrekne svog bratskog odnosa prema Rusiji, a pogotovo je nezamislivo da Srbija uvodi nekakve "sankcije" Rusiji.
Moskva na nišanu- Osnovna svrha i osnovni strateški cilj NATO je pretnja Rusiji, i to je uprkos retorici jasno iz strategije proširivanja prema ruskim granicama. To je jasno iz agresivnog izazivanja nereda u bivšim sovjetskim republikama iz kojih je moguće naciljati Moskvu i ugroziti je tamo gde Rusija nema dubinu teritorije za konvencionalnu odbranu - smatra Fatić. |
