Predizborna... tuča (2): Polomiću ti glasačku ruku
Jug Srbije će u narednih 30 godina izgubiti skoro 30 odsto stanovništva. Pošto je jug i najsiromašniji, a tako i najtužniji, ovakvi podaci o smanjenoj stopi rađanja i ne iznenađuju. Što se tiče vlasti, rešenje nije ni na vidiku, time će se baviti za 30 godina. Predizborna kampanja je u jeku, a protivnici su spremni na sve, jer cilj u Srbiji uvek opravdava - vlast. Tako je na jednim od brojnih izbora jedna partija u planinskoj opštini u blizini Vranja dobila izbore, iako je u stvari izgubila.
U toj opštini glasači su se tada delili na dve vrste: one koji su za četnike i one za partizane. Pošto je nekada to bio poznati četnički kraj, partija koja je predizborne mitinge počinjala sa pesmom "Spremte se, spremte" pobedila je ubedljivo sa 90 odsto glasova. To je izazvalo takvu uzbunu među "partizanima", koji su već suvereno vladali, da je njihovim aktivistima u toj opštini rečeno da pobede kako znaju i umeju.
- Krenuli smo starom ladom prema Vranju, oko 50 kilometra trebalo je da se spustimo niz krivine i stignemo do glavne izborne komisije da predamo izborni materijal i proglasimo pobedu. Idemo mi, pevamo u kolima četničke pesme, zavija jedan iza: "Na planini, na Jelici", kad odjednom vozač poče da koči, jedva stadosmo, a gurtne se zapališe. Nema odlaska u Vranje, kola se pokvariše, telefona mobilnih nije bilo. Ispred kola veliki balvan, kad iz mraka izađe dotadašnji predsednik opštine sa jedno dvadesetak njih, a među njima prepoznasmo i policajce.
Predsednik opštine nam pomirljivim glasom objasni da možemo da izgubimo glavu, jer se balvani ili delovi stena survavaju na put kad se najmanje čovek nada, da smo braća i da je došlo vreme za pomirenje, zato da mirno predamo kutije koje će oni predati gde treba bezbedno, da će sve biti regularno jer je tako naređeno iz Beograda. Nismo mogli, što bi rek'o narod, ni napred ni nazad, predadosmo kutije i odosmo kući da sačekamo rezultate koji će biti javljeni na lokalnoj televiziji. Taman dođosmo, sedimo u kafanu, naručismo po duplu ljutu i krene izborni program. I gle, prvi ulazi naš predsednik sa kutijom, zapisnikom i viče, na sav glas: "Pobeda, 100 odsto, sve do jedan listić za nas, nema, čak, ni nevažeći." Otvara se šampanjac, nastaje ljubljenje, mi po još jednu duplu ljutu sručismo u grlo - priča nam sudionik tog događaja.
Na izborima u južnoj Srbiji već godinama je posebna specijalnost kupovina glasova, koje se sve partije dosledno drže, a sistem stalno unapređuje. Cena glasa u Vranju je u proseku oko 1.000 dinara, a glasači se usmeravaju negde u blizini biračkog mesta gde dobijaju novac. To je takozvano cirkularno glasanje za dnevnicu ili kako stranački prvaci kažu "cirkular, božji dar".
Naime, glasač dobije novac i popunjen glasački listić, uzima na biračkom mestu prazan listić, glasa i donosi natrag prazan. Tako ide ukrug. Do praznih listića se dolazi na razne načine, ali je proveren onaj kada ujutru, u prvim satima, dođu mnogo aktivista stranke i naprave gužvu, sve se dešava na granici incidenata, dođe skoro do fizičkog napada, što koriste specijalci za krađu listića sa stola koji posle cirkulišu i donose glasove.
Predizborna... tuča |
- To radi većina partija, pa su se mnogi čudom čudili kako su pojedine stranke napravile toliki procenat, umesto da jedva pređu cenzus, oni su udvostručili svoj rezultat. Jedan od čelnika partija je lično učestvovao u kupovini glasova, stojeći na ivici parka u blizini jedne kafane. On je bio i zadržao mesto pomoćnika gradonačelnika. To mu ipak nije bilo mudro pa su ga vaspitavali žestoki momci, aktivisti druge partije, i dobio je nekoliko šamara i kako se u narodu kaže "špicaru u zadnjicu". Pre šamaranja skinuli su mu naočare za sunce, koje su koštale preko 100 evra, kako su otimači govorili, za uspomenu i dugo sećanje - kaže naš sagovornik koji je prisustvovao događaju.
Na kraju je ovaj funkcioner ipak isteran iz svoje fotelje, a opstajali su oni koji su imali aktiviste da ih zaštite i kojih su se klonili svi. Policija se nije mešala u izbore, samo bi dolazila ako bi neko imao lakše telesne povrede, na licu ili povredu ruke. Predizborni specijalitet bio je da se onom glavnom koji naređuje da se mulja povredi glasačka ruka i time stavi do znanja drugima šta će ih snaći.
GRAĐANI KAŽU: Upala mozga- Doteraše nas političari pred svršen čin - da se upišamo u gaće od upale mozga koja nas snađe dok bauljamo po kući bez dinara. Svi nešto traže, žena nezaposlena viče: Za ništa, bre, nisi, svi kradu, a ti zevaš u televizor, gledaš utakmice i piješ lekove kad izgubi Zvezda. Briga me što 12 godina nije prvak u košarci i što roniš suze kao balavac zajedno sa mnom dok na drugom kanalu gledam tursku seriju "Ifet". Deca, viču: Daj, bre ćale, za jedan kraći espreso sa vodom česmovačom, kako nemaš, što se ne ubiješ kad ne možeš da vodiš brigu o porodici. Sad ćemo da izađemo da glasamo i ponovo ćemo oporaviti zemlju... Ma ima da udarimo krst preko listića i poželimo političarima da se nose, znate gde.
SELjACI KAŽU: Gaće bez učkura- Nosimo zakrpljene gaće bez učkura, a na čarapama nam izleteli palci, samo što se ne vidi jer ih zalepimo selotejpom. Ako prodam nešto i uzmem 1.000-2.000 na konju sam, ko da kupi, sve što može da hoda i ima komad zemlje zabolo je mali plastenik u zemlju i sadi. Više se ne zna ko je pravi seljak, sve polutani, robe mnogo, a kvalitet i cene nikakvi. I ponovo nema kome da se proda. A mi uvek glasamo za onog ko drži u ruke korbač. Pa, udri, udri, udri... Kakva, bre, demokratija?! Ima li demokratiju moj vo? Ima, kad ga opalim motkom, vuče za dvojicu i sluša, samo striže ušima.
|
