Kako smo pobedili stečaj

Sa Miroslavom Mašićem, zamenikom načelnika opštine Vrhovine, razgovarali smo nakon njegovog povratka iz Svetog Roka i Gospića sa sednice Upravnog odbora LAG-a Lika, gde je izglasano pismo preporuke za projekat Sportsko-rekreacijskog centra Bijeli Vrh koji će se raditi u Vrhovinama, te nakon sastanka u županiji koji je održan radi očuvanja institucija u Ličko-senjskoj županiji i sprečavanja njihovog odlaska iz Like.

Miroslav Mašić

 

Naime, Lika je jedna od najmanje naseljenih županija u Hrvatskoj, pogotovo posle "Oluje", kada ju je napustila većina srpskog stanovništva. U prilično sumornoj situaciji u kojoj se u godinama krize nalazi cela Hrvatska, povratničke sredine i opštine gotovo su potonule, u privrednom, demografskom i svakom drugom pogledu. Od tog beznađa čini se da prilično odskače opština Vrhovine.

U čemu je tajna?
- Tajna je u trajnom i konstantnom radu na projektima i njihovom sprovođenju. Mi smo se pre četiri godine sa odlaskom drvne industrije u stečaj našli u gotovo bezizlaznoj i jako teškoj situaciji. Mesecima su radnicima kasnile plate, ljudi su bili na ivici egzistencije. Kada smo shvatili da to ne vodi nikud, pokrenuli smo stečaj kao prvi korak rešavanja te situacije. Sa pokretanjem stečaja 104 radnika se preko noći našlo na ulici, mada su oni praktično i ranije bili "na ulici" jer su radili, a nisu primali plate. Stečaj je bio jedini izlaz i jedini način da se krene u ponovno pokretanje tih pogona.
 

U "stečaju" je bila cela opština?
- U pravu ste. Tada smo pokrenuli još pet stečaja, pokrenuli deblokadu nekretnina, pošto nam je bio zaustavljen bilo kakav dalji razvoj. Zamislite, ja sam u jednom momentu bio u pet odbora verovnika i gotovo da sam jednom sedmično bio na Trgovačkom sudu u Karlovcu. Istovremeno, uložili smo ogromnu energiju u izgradnju infrastrukture koja do tada u Vrhovinama gotovo i nije postojala. Izgradili smo novi vodovod u celoj opštini, kanalizacioni sistem kojeg Vrhovine nikad nisu imale, čistač otpadnih voda, asfaltirali kilometre i kilometre lokalnih puteva, otvorili dnevni boravak za stare i nemoćne, ambulantu, apoteku, izgradili novi vatrogasni dom, otvorili biblioteku, očistili sve divlje deponije, pokrili javnom rasvetom gotovo celu opštinu i odradili brojne druge projekte u vrednosti od 17 miliona evra koji su povučeni iz brojnih fondova.

Hiljade hektara plodne zemlje u Hrvatskoj je neobrađeno i zapušteno, pa je prilično odjeknula informacija da mala opština Vrhovine daje 20.000 hektara u koncesiju za proizvodnju zdrave hrane. Interesanata za tu zemlju je bilo daleko više...
- Nije bilo baš 20.00 hektara. Mediji su to malo preuveličali, ali činjenica je da smo iskoristili većinu svog poljoprivrednog zemljišta. Opština Vrhovine je među prvima u Hrvatskoj nesređeno i rasparčano zemljište stavila u funkciju.

Vrhovine su na pragu Plitvičkih jezera, pa je i turizam sigurno jedna od šansi budućeg razvoja?

- Upravo tako. Mnogi ne znaju da je trećina opštine u Nacionalnom parku Plitvička jezera. Sad radimo na velikom turističkom projektu. Potpisali smo ugovor sa Geoprojektom iz Opatije za izradu projekta Sportsko-rekreacijskog centra Bijeli Vrh. Svi ti papiri i projekti trebaju biti gotovi do oktobra.

Kada će krenuti radovi?
- Svakako ove godine, a neki i pre oktobra, kao ZIP LINE staza koja će biti gotova do početka letne sezone. Ostali segmenti koji čine SRC Bijeli Vrh, tri hostela, 320 km biciklističkih staza, skijalište i sankalište sa pratećim objektima, adrenalinski park, pejntbol teren, planinarske staze, poletna i doletna staza za paraglajding i hang glajding... počeće da se grade krajem 2014, odnosno početkom sledeće godine. Vrednost projekta se procenjuje na četiri miliona evra i direktnih 20 radnih mesta, a indirektnu korist za celu zajednicu.

Naveliko se u Hrvatskoj priča o evropskim fondovima. Koliko ste pripremljeni za tu trku?
- Imajući u vidu kadrovsku oskudicu, možemo reći da smo dosta pripremljeni. I ovaj turistički projekat radimo iz tih sredstava. Mi već godinama radimo na projektima. Iza nas su na desetine seminara, konsultacija, ali i, što je najvažnije, ostvarenih projekata. Stalno radimo na projektnoj dokumentaciji i kako se koji konkurs otvori, mi već sve imamo spremno za apliciranje.

Koliko je kod vas bila uspešna povratnička priča?
- Da, prema zadnjem popisu stanovništva srpsko stanovništvo je u apsolutnoj većini. Ne možemo reći da je ta povratnička priča nešto previše uspešna, mada stojimo bolje o većine drugih sredina. Vratilo se negde oko 40 odsto predratnog stanovništva, ali velike probleme nam stvara starosna dob povratnika, što usporava razvoj opštine. Povratak mladih i obrazovanih ljudi mogu pokrenuti jedino ovakvi projekti kao ovaj turistički, koji će im osigurati pristojna primanja.

Da li je povratak Srba u Hrvatsku posle "Oluje" ipak mogao biti uspešniji?
- Najveći razlog je taj što ljudima nisu stvoreni uslovi za život, ili su u nekim sredinama stvoreni suviše kasno. Prošlo je puno godina dok je rešena obnova kuća, a ljudi su u međuvremenu počeli raditi, studirati, stvorili su porodice i svakim danom taj povratak je bio sve teži. Tu su i hronični problemi oko obnove, stambenog zbrinjavanja, nedostatka posla.

Kako ste u Vrhovinama preživeli rat protiv ćirilice?
- U Vrhovinama su međunacionalni odnosi jako dobri. Do sada nismo imali ni jedan međunacionalni incident, ljudi se druže, posećuju. Dvojezične table na opštinu Vrhovine stavljene su još pre četiri godine, nisu nikad razbijene i nije bilo nikakvih problema. U ovom zadnjem naletu na ćirilične table u Hrvatskoj mislim da su jedino naše table u Vrhovinama ostale netaknute, što govori o dobrim međunacionalnim odnosima. Nisam zadovoljan samo saradnjom sa našim udruženjima u dijaspori. U Beogradu deluje Udruženje Ličana Gacke doline i Vrhovina, ali već godinama ta saradnja gotovo i ne postoji. Nedavno sam se u Beogradu gotovo slučajno sreo sa čelnim ljudima tog udruženja, razgovarali smo o tome i očekujem da se ta saradnja uskoro popravi.