Bizarni kosovski proces (1): Srpska politika iza rešetaka
Desna ruka i desno rame za oslonac, tako mnogi građani Kosovske Mitrovice opisuju Olivera Ivanovića. Ima i onih koji su ga procenjivali po njegovom političkom stavovima, neki se sa njim nisu slagali, ali čak i oni su odavali priznanje njegovom vidrastom snalažljivošću u kosovsko srpsko albanskom političkom vilajetu.
Ima i zavidnih, i ljutih, i onih koji upiru prstom. Ali sve ih je zajedno bez teksta ostavila vest da je lider građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda, dva dana pred istek roka za podnošenje kandidature za nove izbore za gradonačelnika Kosovske Mitrovice (prethodni su izbori propali jer je Krstimir Pantić odustao na dan polaganja zakletve) - uhapšen.
Grad se tih dana još oporavljao od šokantnog ubistva kandidata Samostalne liberalne stranke - Dimitrija Janićijevića, kome je kum Oliver održao poslednji govor.
Posle 14 godina pojavili su se svedoci koji tvrde da je Ivanović navodno počinio ratne zločine. Priča da je ovaj političar, koji je slovio za pomiritelja Srba i Albanaca i opreznog balansera, povezan sa ratnim zločinima je zapravo stara i Oliver Ivanović je za nju znao sve vreme. Vezuje se za vreme kada je mršavi karatista sa rej ban naočarima stao 1999. u odbranu mosta na Ibru, a nedugo potom postao predsednik Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća (SNV) severnog Kosova.
Negde u julu prošle godine pročulo se da je Kancelarija specijalnog tužilaštva Kosova pokrenula istragu o "Čuvarima mosta" i da se sumnja da su počinili ubistva koja su se dogodila u periodu od 14. aprila 1999. do 4. februara 2000. Ivanović, bivši državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Tadićeve vlade, zabrinute prijatelje i saradnike uvek je ubedljivo umirivao da apsolutno nemaju razloga za brigu, da su sve to obične budalaštine.
Sa istim ubeđenjem odazvao se pozivu tužioca krajem januara i bez premišljanja otišao da da iskaz, verujući da se radi o rutinskom razgovoru. Ali nije bilo tako. Umesto da se vrati kući posle višečasovnog isleđivanja, ponuđeno mu je da potpiše izjavu na engleskom jeziku, pa je čekao prevod, a onda je u cik zore odlučeno da ostane u pritvoru.
- Dela su stara 15 godina. Svi svedoci koje je tužilac ponudio dali su izjave u to doba. Druga vrsta dokaza su prošlogodišnja svedočenja. Ako su to validni dokazi, zašto Ivanović nije ranije pozvan? Zašto su čekali 14 godina da to kažu? Potpuno
Ružna slika
- To što piše albanska štampa mi naravno ne možemo da sprečimo, ali bi to morali da spreče sudovi na Kosovu koji vode postupak, a pre svega Euleks, jer to predstavlja neovlašćeno i potpuno nezakonito i nedozvoljeno mešanje u pravosuđa. To baca ružnu sliku na Euleks i u zemljama iz kojih te sudije dolaze, takvo pisanje ne bi bilo moguće - ističe advokat Nebojša Vlajić. |
sam ubeđen da je motivacija politička - ocenio je njegov advokat Nebojša Vlajić.
- Ne znam. Možda je sve ovo političko balansiranje. Priča se da se i ovde spremaju hapšenja. Što za ratne zločine, što za korupciju, i u vladi u skupštini - komentarisao je hapšenje Ivanovića jedan od kosovskih zvaničnika dan nakon njegovog privođenja.
To mišljenje, bar toga dana, nije bilo usamljeno ni u Prištini, gde se stalno spekuliše o istragama albanskih političara zbog korupcije, ređe o ratnim zločinima, a već duže vreme iščekuje i izveštaj specijalnog istražnog tima Klinta Vilijamsona o trgovini organima.
Šef Specijalnog tužilaštva na Kosovu, Džonatan Ratel hitro je odbacio navode o političkim motivima za hapšenje, ali je ostavio sumnju u vazduhu jer nije izneo detalje o navodnim Oliverovim "nedelima". Nije puno pomoglo ni saopštenje Euleksa da je na Kosovu uhapšeno 10 osumnjičenih za različita krivična dela, među kojima je i sin pokojnog predsednika Kosova Ibrahima Rugove, Uk. U izvrnutoj logici 14-godišnjeg straha to je mnogim Srbima upravo dokaz da je politika debelo umešala prste.
Ali, kuloarsko kafanske kalkulacije nisu samo išle u međunarodnom pravcu političke matematike. Mnogima je zapalo za oko kako je Vlada Srbije sporo i mlako reagovala na hapšenje Ivanovića, praktično političkog oponenta njihovog kandidata na lokalnim, ali najznačajnijim izborima za prvog čoveka Mitrovice.
Advokat Vlajić ubeđen je i da je kosovski Apelacioni sud, odbivši žalbu da se Ivanović brani sa slobode, "podlegao nezapamćenoj medijskoj hajci koju protiv Ivanovića sprovode albanska televizija i štampa". A štampa, iz dana u dan, piše da je Špend Hasni još ranije rekao da je 3. i 4. februara 2000. godine upravo Ivanović bio taj "koji je bio na čelu kriminalaca koji su ubili Albance"; da su istražni sudija u okružnom sudu u Mitrovici Mahmut Halimi i istražitelj u jedinici za ratne zločine Unmika, Iv Bouraša ranije obezbedili dovoljno dokaza za Ivanovićevo privođenje, ali da je zahtev odbio šef francuske žandarmerije u Mitrovici.
Piše da se pojavio i Isa Mustafa koji je kazao da će svedočiti na sudu da je Ivanović komandovao policijskom jedinicom koja je ubila više od 20 albanskih civila, da je jedini preživeo masakr od te grupe i da "jedva čeka suočavanje na sudu".
Medijima je posvedočio i taksista Imer Morina koji kaže da je lično čuo Ivanovića kao naređuje "bacite bombu kroz prozor", kao i da su Ivanovićevi ljudi ubili i njegovu majku. Zatim i Albanac Gani Jaca tvrdi da su mu grupe pod komandom Olivera Ivanovića ubile suprugu 2000. godine. Nabrajajući razne zločine, oglasio se i Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz južne Mitrovice na čijem je čelu Halit Berani.
Pojedini albanski mediji, sa boljim kontaktima u specijalnom tužilaštvu Kosova nego pripadnici Euleksa, objavili su i detalje naloga za hapšenje. Ako je sve to tačno, gde je međunarodna pravda dosad na Kosovu?
Srbi i ne očekuju odgovor. Ubeđene u svoj "specijalni status" diskriminacije, Mitrovčane, nakon hapšenja i bivšeg komandira policije u severnom delu Kosovske Mitrovice Dragoljuba Delibašića, "saučesnika Ivanovića" uglavnom zanima ko je sledeći?
- Vladaju uznemirenost i bojazan od novih hapšenja! Ima onih koji su napustili Mitrovicu, a i onih koji ne spavaju više u svojim kućama i stanovima, plašeći se hapšenja. Ne sećam se da je situacija ikada bila tmurnija, napetija i neizvesnija, prepričavaju Mitrovčani. Ali nije istina da se svi plaše. Neki su jednostavno pomireni sa rušenjem velikog mosta iluzija. Ili pomirenja, vreme će pokazati.
