Šešelju neprestano odlažu presudu

Suđenje za ratni zločin lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju odloženo je do daljeg, dok se ne proveri zdravstveno stanje preostala (poslednja) četiri svedoka pretresnog veća čije je saslušanje trebalo da bude završeno krajem ovog meseca. Kako se Šešelj izjasnio da neće izvoditi svedoke odbrane, to znači da mu je suđenje prekinuto i odloženo u finišu procesa, što ponovo otvara pitanje prava optuženog da mu se sudi u razumnom roku.

Ranije je bilo najavljeno da će saslušanje svedoka biti završeno krajem ovog meseca, ali je sudsko veće obavešteno da su preostali svedoci bolesni i da ne mogu da putuju u Hag.

Šef pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja Zoran Krasić izjavio je u nedelju da očekuje da će do 20. aprila u Haškom tribunalu biti završen dokazni postupak protiv lidera radikala u procesu za ratne zločine.

Krasić je rekao da se nameće zaključak da su u Haškom tribunalu odlučili da do tog dana završe saslušanje preostala četiri svedoka, potsetivši da je za 20. april zakazano prvo pojavljivanje pred pretresnim većem Šešelja u postupku u kome se tereti za nepoštovanje suda zbog obelodanjivanja imena 11 zaštićenih svedoka.

On smatra da je fundamentalno Šešeljevo pravo da mu se sudi u razumnom roku i da ne postoji nijedno opravdanje da se ono prekrši zbog bolesti svedoka, ali da Haški sud zloupotrebljava procesna ovlašćenja da bi Šešelja što duže zadržao u pritvoru.

Veliki zastoj u suđenju Šešelju pred haškim tribunalom nastao je početkom 2009. godine zbog žalbe tužilaštva da Sud "ne obezbeđuje integritet svedoka“, odnosno zbog žalbi da je Šešelj obelodanio identitet i lične podatke zaštićenih svedoka optužbe.

Jula iste godine je osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, a u oktobru je podneo žalbu na tu presudu, da bi 4. februara 2010. vođa srpskih radikala po drugi put bio optužen zbog objavljivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka. Suđenje za ratni zločin je nastavljeno januara ove godine, 11 meseci od prekida.

Tada se špekulisalo da je Haški sud zapao u ćorsokak. Vidan Hadži-Vidanović asistent na Pravnom fakultetu britanskog univerziteta u Notingemu tom prilikom je rekao da je za to kriva "inicijalna odluka da se Šešelju dozvoli da se brani sam".

Na pitanje da se suđenje odužilo Hadži-Vidanović je re rekao da se treba prisetiti odluka veća da se prevode milioni i milioni stranica u koje spadaju i Šešeljeve knjige. 

On je dodao da je vrlo moguće da se Šešelj vrlo brzo vrati u Srbiju jer čak i da se presudi da je kriv "kazna koju on može da dobije za ono za šta je optužen i što se može dokazati, ne može da bude mnogo duža od tih šest godina koje je on tamo proveo." 

Vojislav Šešelj je zatražio da se protiv njega odbace sve optužbe i obustavi postupak zbog kršenja njegovih prava kao optuženog na fer i efikasno suđenje bez neopravdanih prekida.

Šešelj se u zahtevu pozvao na "doktrinu zloupotrebe procesa" iz anglosaksonskog pravnog sistema, navodeći primere odbacivanja optužbe zbog kršenja prava optuženog na brz i pravičan proces. On je dodao da je haškom tužilaštvu sada cilj da ga što duže zadrži u pritvoru Tribunala.

Pretresno veće haškog suda je odbilo ovaj zahtev ukazujući da ne postoji unapred određena "kritična" dužina suđenja koja ne bi trebalo da se prekorači i koja bi ugrozila valjanost procesa.