Srbi robovi u Rusiji
Mada im poslodavci obećavaju regularne papire, radno vreme od osam sati, solidnu zaradu, komforan smeštaj i kvalitetnu ishranu, srpski radnici na gradilištima u Rusiji učestalo su izloženi maltretiranju. Rade na crno, i to čak do 300 sati mesečno, zakida im se na zaradi, žive u lošim uslovima i hrane se oskudno.
- U Rusiji ima više desetina hiljada srpskih građevinaca. Samo u Sočiju ih je oko 20.000. Nisu svi u problemu, većina ima legalan status. Problem stvaraju neki poslodavci, lovci u mutnom, koji koriste stanje u Srbiji i očaj naših ljudi koji u nemaštini i potrazi za poslom idu "grlom u jagode" - kaže za "Vesti" Dragan Stanojević, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu koji, inače, živi i radi u Ukrajini.
U nevladinoj organizaciji iz Beograda Astra, koja se bavi problemom radne eksploatacije i trgovine ljudima, potvrđuju da je radnicima ograničena sloboda kretanja i da ne smeju da napuštaju gradilišta.
- Primili smo puno poziva od ljudi iz Srbije koji rade u Sočiju.
Čini se da su sada u lošijoj poziciji nego ranije. Ne samo da odlaze na rad sa turističkom vizom, uz obećanje da će im biti regulisana boravišna i radna dozvola i ugovor o radu, već su često uslovljeni da potpišu izjave kojima se firma ograđuje od obaveza prema njima u slučaju povreda na radu - kažu za "Vesti" u Astri.
U Veseloju kod Sočija poslodavac drži bez regulisanog statusa i zarade 27 armirača, stolara, električara i tesara iz Srbije. Oni su praktično zatočeni u jednoj kući, spavaju na daskama. Posao su našli preko niškog preduzimača koji ih je angažovao za firmu izvesnog Nenada Lukića Novo Gorod iz Sočija.
Prisiljeni da potpišuNovo Gorod nije jedina firma koja eksploatiše radnike iz Srbije.
Pomoći ni od kudaIako je Ruska nezavisna federacija sindikata radnika obaveštena o problemu, ne može da pomogne s obzirom na to da radnici iz Srbije nisu članovi nijednog sindikata, ni u Rusiji, ni u Srbiji. |
Otišli su sa turističkim vizama. Primili su samo avgustovsku zaradu i na 20 dana akontaciju po 20 evra. Rečeno im je da će raditi na malim visinama, a kad su došli, zahtevano je da viseći na užadima, rade na 13. i 14. spratu. Kad je na susednoj zgradi poginuo radnik tražili su da budu vraćeni u Srbiju, ali su im poslodavci poručili da povratka nema do aprila. Pošto su stupili u štrajk, rečeno im je da će biti uhapšeni i da neće dobiti ni zaradu, ni hranu.
- Sa firmom tog Lukića bilo je problema i ranije. Ljudi su mi se žalili, ali ja nemam nikakva ovlašćenja od države Srbije da se kao predsednik Skupštine dijaspore uključim u rešavanje problema tih radnika kod nadležnih institucija u Rusiji. Nastojim da im pomognem preko naše nevladine organizacije Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije, kao što sam činio i ranije intervenišući kod ruskih zvaničnika i naših diplomatskih predstavnika - priča Stanojević.
