"Srbiju i dalje ucenjuju Kosovom"

U prvom intervjuu jednom srpskom mediju posle parlamentarnih izbora, lider Slobodarske partije Austrije (FPO), treće po snazi, Hajnc Kristijan Štrahe za "Vesti" je najavio spremnost za razgovore sa svim strankama o budućoj vladi i kritikovao je ponašanje Prištine prema zvaničnicima iz Beograda.

Spaja nas hrišćanstvo: Hajnc Kristijan Štrahe (drugi zdesna) sa srpskim članovima FPO

 

Jeste li zadovoljni ishodom parlamentarnih izbora?
- Veoma se radujem izvrsnom rezultatu i prihvatam ga sa velikom zahvalnošću. Uspeli smo, u ne tako lakim uslovima, sa najvećim brojem stranaka koje su učestvovale ikada u Austriji na izborima. I pored najveće konkurencije u posleratnoj Austriji, ponovo smo uspeli da dobijemo više glasova, i da smo na istom nivou sa Socijaldemokratskom partijom (SPO) i Narodnom strankom (OVP), pri čemu te nekadašnje velike partije više ne dominiraju. Sada postoje tri stranke slične snage.

Razdvaja nas samo jezik

Koja je poruka biračima srpskog porekla koji su vašoj stranci dali glas?
- U osnovi je da Austrijanci srpskog porekla dolaze iz jednog kulturnog okruga sa kojim imamo mnogo zajedništva i pored konflikata koje smo imali. Imamo puno zajedništva, hrišćansku veru i samo jezik koji nas deli. Mnogi ljudi su kao gastarbajteri došli kod nas, vezali se za novu domovinu, i pored korena koje imaju u Srbiji, i koji su za hrišćansko kulturno nasleđe Evrope koje zajedno zastupamo. Ne postoje konflikti, već nas povezuju samo sličnosti.

Možete li zamisliti da na idućim izborima na listi kandidata FPO bude i kandidat srpskog porekla na visokom mestu?
- Nije pitanje koje korene ima neko, već je stvar ličnosti. Ima puno Austrijanaca srpskog porekla koji daju značajan doprinos. Ono što smo počeli u Beču na nivou okruga želimo da nastavimo i na pokrajinskim izborima 2015. i, naravno, u daljim procesima. Odlučujuće je da sve te ličnosti koje imamo na različitim nivoima daju bitan doprinos, i sada postaje sve vidljivije ko je u tome istrajniji i uspešniji. Sigurno će neko od njih biti na listi.

Da li bi politika prema EU mogla biti sporna u pregovorima o novoj vladi?
- EU je teško pitanje. Do sada nisam video da su SPO i OVP nešto naučile po tom pitanju i da su spremne da promene svoje stavove. Obe stranke deluju kao sekta EU i doživljavaju izborne neuspehe za redom. Potrebna je sadržajna promena stavova u tim strankama da bismo se našli.
 

Direktna demokratija po švajcarskom modelu je nešto što je naš glavni zahtev, i što želimo da bude utemeljeno u Ustavu. Narod treba da dobije pravo na pokretanje inicijative, odnosno izjašnjavanja, čiji ishod treba da bude primenjen. To želimo da obezbedimo, a SPO i OVP trenutno nisu spremne na to, jer strahuju da mehanizmi EU za stabilizaciju i druge neodgovorne mere ne bi prošle. To je osnovni uslov, jer ne možemo nastaviti kao do sada.

Protiv lažnih azilanata

Koji bi bili vaši dalji zahtevi za koaliciju?
- Pored direktne demokratije tu su i pitanja socijalne pravde. U Austriji imamo razvoj u kojem su staleži sa manjim primanjima pretrpeli gubitke prihoda u visini od 40 odsto od uvođenja evra, štediše su izgubile 3,5 milijardi evra. To pogađa sve delove društva i potrebno je da one sa malim i srednjim primanjima rasteretimo, kao i preduzeća kako bismo podstakli potrošnju i obezbedili radna mesta. Bez tog rasterećenja ne može biti prevaziđena kriza.

Takođe, i u bezbednosnoj oblasti postoji suviše malo čuvara reda, sa jako lošom opremom, i zato ne postoji efikasna prevencija i borba protiv kriminala.
Isto tako kada je reč o imigraciji mi kažemo da želimo poštene ljude, ne želimo uvoz lažnih azilanata, kriminalaca, kao ni radikalnih islamista koji bi onda ovde pozvali na sveti rat protiv zapadnih društava.

Neutralnost zemlje mora ponovo da se oživi, a ne minira kao što je to bio slučaj proteklih godina. Mi smo neutralna zemlja i to je zapisano u Ustavu. Međunarodno ne treba da budemo jedna strana, već neutralni posrednik. To me nerviralo i po pitanju Kosova. Ranija vlada SPO-OVP se nije ponela neutralno, već je stala na jednu stranu i priznala nezavisnost. Trebalo je poštovati Rezoluciju 1244.

Beograd treba nagraditi

Na Kosovu se za mesec dana održavaju lokalni izbori. Šta očekujete da će oni doneti?
- Kosovo je pitanje na koje nije lako dati odgovor. U sporu oko Kosova doživeli smo da su mnogi Srbi i mnogi u Evropi videli da su česti incidenti i napadi na hrišćansku srpsku manjinu. Srpska manjina je u nepovoljnom položaju prema islamskoj albanskoj većini. Postoje islamski ekstremisti koji su stalno napadali i uništavali srpska kulturna nasleđa. Mi smo protiv toga digli naš glas i želeli bismo da se omogući sporazum o autonomiji po uzoru na Južni Tirol. Za srpsku manjinu je neophodno da ima najmanje autonomiju kako bi se čuvala njena prava. To do sada nije bio slučaj i tako gledano važno je da se na međunarodnom nivou pobrine da se dođe do pravednog, a ne jednostranog rešenja.

Srpski premijer je najavio da će prekinuti dalje pregovore sa Prištinom, nakon čega postoji strepnja da bi to moglo ugroziti put Srbije u EU. Da li je to moguće?
- Radi se o uvek istoj pretnji, koja je potpuno nepravedna, i treba konačno prekinuti stalno iznošenje takvih apsurdnih pretnji. Srbija, u težnji ka članstvu u EU, u međuvremenu je imala značajan učinak, što treba nagraditi. Ja smatram brzo, a ne bilo kada. Naravno, još nije sve u idealnom stanju, ali radi se o procesu, i potrebna je pravda za sve strane. Ne treba nekog ucenjivati i činiti mu nepravdu.

Šta mislite o inicijativi Nemačke i Velike Britanije da se Kosovo proteže kroz čitav pregovarački proces Srbije sa EU?
- Mislim da bi Srbija trebalo da insistira na autonomiji za Srbe na Kosovu. To je osnovni preduslov, jer ako bi dobili autonomiju to bi za obe strane bio pravedan put i ne bi više bilo negativnih preklapanja. Mišljenja sam da bi trebalo iskoristiti uzor Južnog Tirola.

Očekujete li da će pregovori sa Srbijom moći da počnu najkasnije u januaru?
- Tako je barem obećano i to bi trebalo ispoštovati.