Rasprodaja Zlatibora (4): Sportisti treniraju na ulici
Četiri i po hiljade hektara zemljišta na Zlatiboru niko ne sme da takne, jer je njegov korisnik Poljoprivredni kombinat Zlatibor, koji je privatizovan pre 13 godina. Danas se ta zemlja ne koristi, a lokalna vlast upozorila je republičku da bi novim zakonom privatnici besplatno postali vlasnici najvrednije zemlje.
Na toj trasi planirano je da budu izgrađene staze za rekreaciju, ali se zbog spora oko toga čije je zemljište ništa nije urađeno. Ta zemlja se ne koristi, a od nje bi mogli da profitiraju i opština i država. Direktor uprave za poljoprivredno zemljište u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Knežević, nakon što je saslušao problem, kazao je da je opština Čajetina jedna od retkih opština koja nije izradila godišnji plan. Ako se napravi plan Vlada će se potruditi da ta zemlja dođe do zakupaca.
- Tražimo da se sve poljoprivredno zemljište obuhvati planom i stavi na javno nadmetanje, ove godine očekujemo prihod od šest od sedam milijardi dinara od zakupa - kaže Knežević.
U organizovanju sastanka i dogovoru opštinske vlasti sa republičkom posredovao je skupštinski Odbor za poljoprivredu. Predsednik tog odbora Aleksandar Senić, inače funkcioner Demokratske stranke, smatra da je to pravi primer kako bi stranke u Srbiji trebalo da sarađuju.
Basnoslovne ceneMaja 2002. godine na aukciji u Beogradu braća blizanci Radosav i Radislav Aćimović iz Krive Reke kupili su za 66 miliona dinara PK Zlatibor. Vlasnicima je dato na korišćenje ogromno prostranstvo od 4.500 hektara.
Dve sezoneZlatibor danas ima ugled jednog od najvećih centara koji brojem turista i njihovih noćenja (250.000 posetilaca i 1.200.000 noćenja) dostiže i prestiže mnoga planinska, banjska i primorska turistička mesta. Sadržaji se obogaćuju, zimski meseci obimom prometa dostižu letnje, uspešno se formiraju dve sezone. Zdravstveni, sportsko-rekreativni, izletnički, seoski, kongresni, manifestacioni i tranzitni turizam postaju sve značajniji, a zabava na ovoj planini je sve bolja i raznovrsnija.
Turistički procvatDvadesetog avgusta 1893. godine Aleksandar Obrenović pohodio je Zlatibor i to je bila istorijska poseta koja je obeležila budućnost ovog najposećenijeg srpskog turističkog centra. Na Kulaševcu, mestu gde mu je priređen ručak, iznad današnjeg jezera, podignuta je spomen-česma, a čitav kraj je dobio ime Kraljeve vode. Šest godina kasnije izgrađen je sanatorijum, objekat za letovanje na ovom prostoru. Tako je počeo turistički procvat Zlatibora. |
- Nijednog trenutka nije isticana stranačka pripadnost, ovde smo zbog rešavanja problema građana i lokalne samouprave. Kad se ujedine vlast i opozicija, problemi se lakše rešavaju, a republički i lokalni budžeti brže pune. Ukoliko se za sporno korišćenje zemljišta na Zlatiboru nađe rešenje, državna, ali i kasa Opštine Čajetina mogle bi da budu bogatije za više milijardi dinara - objasnio je Senić.
Svaki deseti posetilac Zlatibora je sportista, ali bez staze za rekreaciju koja se godinama bez uspeha planira ka vrhu planine, gde se ukrštaju morska i planinska vazdušna struja, mnogo se gubi. Zato se srpska prvakinja u ski-rolerima za Olimpijadu priprema na ulici.
- Mnogo treniram, ali ne mogu baš svašta da radim zbog automobila i bezbednosti. Ta staza bi nam mnogo pomogla jer ne bismo vozili putem gde prolaze automobili - priča petnaestogodišnja Anja Ilić.
