Srbija u očima Zapada (1): Zemlja narodnih kuhinja i kiselog kupusa
Višespratnica na Novom Beogradu, naselju gde živi pola miliona ljudi, svoje najbolje dane ostavila je daleko za sobom. Ima 18 spratova, a svaki balkon je pretvoren u kuhinjsku ostavu. Ovde od 1976. godine ovde živi porodica Cvetković, tako počinje jedna radio-reportaža na Dojčland radiju. "Nemamo podrum, pa sve trpamo na terasu. Nedavno smo ostavljali kiseli kupus", kaže Živadin Cvetković.
Nemačkom novinaru je ispričao da su društveni stan otkupili 1990. godine za 2.000 maraka, ali za njega su godinama pre toga plaćali. Njegova majka, otac i deda su izdvajali dinar za izgradnju stanova od plata, kao i on i supruga Branka, koji su radili kao tehničari u istoj branši. Posle 37 godina u istom dvoiposobnom stanu žive sa sinom koji ima preko 30 godina i sa babom. Ovo je jedna od retkih nemačkih reportaža koja odslikava život u Srbiji.
Prosečna plata u regionux Slovenija 1.000 evra |
x Prva asocijacija za običnog Nemca je (ne)davno završeni rat na Balkanu, a uz to obavezno dolazi pitanje kako je to moglo da se desi i sećanje na nekadašnja letovanja na Jadranu i to "kako su divni ljudi živeli tamo". Ostale asocijacije su uglavnom aktuelni problemi u vezi sa Kosovom, deportacija Roma i uopšte azilanata, poneko ime iz sporta, kulture i to bi bilo to.
x Iako je u Srbiji uvreženo mišljenje da prosečan Nemac ima negativno mišljenje o Srbiji, svakodnevni kontakti naših ljudi koji rade u dijaspori to mogu da demantuju. Našom zemljom se nemački mediji uglavnom ne bave, a analitički tekstovi o prilikama u Srbiji veoma retki. Jedan od njih se nedavno pojavio u uticajnom "Cajtu" na temu toga da Srbija od Nemačke dobija dosta novca iz fonda namenjenog zemljama u razvoju (od demokratskih promena 2000. godine u Srbiju je upućeno 1,22 milijarde evra).
Nemački novinar se začuđeno pita zašto pare, koje bi po njemu pre trebalo da se daju za škole u Africi, bolnice u Južnoj Americi ili sisteme navodnjavanja u Aziji, završavaju u zemlji gde je pismenost 98 odsto, gde vodu ima 99 procenata stanovništva, a samo 0,26 posto živi u apsolutnoj bedi. Mnoge zemlje trećeg sveta o tome mogu samo da sanjaju, ističe nemački list. Ipak, sledi i objašnjenje da Srbija ima veliki probem u kapitalnim sistemima. Obrazovanje ne priprema mlade za snalaženje na tržištu rada, nezaposlenost iznosi 26 odsto, a među mlađima od 30 godina čak 50 procenata.
"Birokratija je inertna, pa se za građevinsku dozvolu čeka duže nego u mnogim afričkim zemljama, zbog proteklih ratova infrastruktura je u jako lošem stanju, otpadne vode mnogih gradova se pumpaju u reke bez prečišćavanja, smeće se ne reciklira, a industrijska postrojenja su zastarela i nekonkurentna."
Ljuta paprika za NemceEvropska unija danas podržava Srbiju u poljoprivredi, posebno u proizvodnji ekoloških produkata, čija potrošnja u Evropi neprestano raste. |
x Nemačka pomaže Srbiji i u drugim oblastima. Od septembra 2009. do 2017. godine biće uloženo 6,3 miliona evra u razvoj turizma na srednjem i donjem Dunavu. U 2011. godini Srbiju je posetilo 50.000 nemačkih turista, 13 odsto više nego prethodne godine. Austrija i Slovačka i nemački gradovi Regenzburg i Pasau povezuju zaljubljenike Dunava, ali Srbija nije u toj priči. "U Srbiji postoji samo jedan brod za krstarenje, koji je 20 godina star i polovan kupljen u Nemačkoj. Zemlji nedostaju i kvalitetni hoteli. Da bi Srbija bila turistički konkurentna, proći će još godine. Isto toliko će Srbija morati da čeka na ulazak u EU i biće i dalje upućena na razvojnu pomoć", zaključuje "Cajt" priču o Srbiji.
x S druge strane, ekonomska slika Srbije prilično je mračna. Domaćinstva u Srbiji daju najviše novca za hranu, skoro 44 odsto svojih mesečnih zarada. To je tri puta više u poređenju sa Evropom, a primanja srpskih građana su tri puta manja. Izdaci za ličnu upotrebu, životne namirnice, komunalije i ostale usluge iznose oko 47.000 dinara, što prelazi prosečnu zaradu od 44.000 dinara. Tako mnogi ne mogu da kupe skupe namirnice kao meso, mleko, suhomesnate proizvode. Kupovna moć građana znatno oscilira, čemu doprinosi i monopolistička politika proizvođača i trgovaca. Cene u Beogradu ili Kragujevcu su skoro iste, iako prosečna plata u prestonici iznosi 52.000 dinara i za trećinu je viša nego u drugim gradovima Srbije.
x Većina bivših jugoslovenskih republika ima veće prosečne plate nego Srbija, čiji prosek iznosi 366 evra. Slavica Nestorović već 13 godina živi u Berlinu. U rodni Kruševac dolazi svake druge-treće godine. Kaže da se uvek lepo provede u domovini, ali brzo dođe otrežnjenje.
- Kad sam prvi put otišla u Kragujevac 2004. godine, ponela sam 5.000 evra i uopšte ne znam gde sam taj novac potrošila. Nama se čini da je sve jeftino kad odemo u Srbiju, ali nije tako, jer kad kupuješ luk, krompir, meso, onda vidiš da je skupa hrana. U Srbiji se zakoni ne poštuju kao u Nemačkoj. Živim i radim za kćerku i mislim da ona u Nemačkoj ima bolju budućnost iako bih volela da se u domovini nešto promeni i da mogu ozbiljno da razmišljam o povratku.
x Dok se Srbija bori sa visokom zaduženošću i istorijskim deficitom u budžetu od 2,2 milijarde evra, na šta dolaze i stotine miliona kroz gubitke državnih preduzeća, srpski političari žive u medu i mleku, konstatuje nemački "Špigl", navodeći primer opozicionog političara Čedomira Jovanovića i njegovo planinarenje na Akonkagvi u Argentini, "koje u proseku košta više desetine hiljada evra, dok je prosečna plata u Srbiji 400 evra". Naveden je i primer bivšeg ministra prosvete Žarka Obradovića, koji je letovao u Turskoj za 3.600 evra, i bivšeg predsednika Borisa Tadića, kome partija plaća kiriju u jednoj vili od 4.000 evra.
x S druge strane u Srbiji ima 75 narodnih kuhinja za 34.660 korisnika, od čega je više od 11.000 dece. Kupovinu deset osnovnih namirnica finansira Vlada, a opštine plaćaju režije, energente, plate... Donatora je sve manje. Da je postojeći broj kazana premali pokazuje podatak da je u Srbiji 180 opština sa 700.000 siromašnih, dok je 100.000 ljudi ispod granice siromaštva.
