Kolika je cena jeftine zabave (1): Do poslednjeg živog farmera
Samo što je deo srpske populacije neinficiran virusom rijaliti programa odahnuo nakon završetka poslednje Farme, jer se ponadao da će u udarnom večernjem terminu možda odgledati neki dobar film, krenula je njena repriza. A nakon reprize, nova sezona, koja počinje večeras. Neki novi farmeri zabavljaće naciju svojim umećem u kuhinji i štali, koja većini s obzirom na vokabular i kućno vaspitanje može biti i dom. Imanje u Lisoviću ponovo će ugostiti neke nove veoma važne osobe iz estradnog miljea.
Mada bi po pravilu ovog rijalitija gledaoci trebalo da gledaju VIP osobe, u Srbiji su učesnici ovog programa uglavnom zaboravljene zvezde, koje pokušavaju da ukradu malo stare slave ili neki novi klinci koji žele da se predstave naciji. Džet-seta tu nema.
Propagiranje bezobrazlukaIstraživanje sprovedeno na uzorku od oko 1.000 devojčica starih između 11 i 17 godina, pokazalo je da su devojčice koje redovno prate rijaliti programe na televiziji sklone da veruju da su bezobrazluk i laž dobri načini da se stigne do željenog cilja. Oko 68 odsto devojčica izjavilo je da su bezobrazluk, sitne pakosti i rivalstvo u ženskoj prirodi, a oko 78 odsto njih smatra da je spletkarenje normalno u odnosima među ženama. Ista anketa pokazuje i da 72 odsto devojčica koje ne propuštaju rijaliti programe, mnogo više vremena posvećuju svom izgledu. |
Na našoj, ali i svetskoj javnoj sceni, sve je veći broj slavnih ličnosti, za koje se ne zna zašto su uopšte poznati, čime se bave i zbog čega su zaslužili da se nađu u centru pažnje. Pojava da se potpuni anonimusi preko noći pretvaraju u VIP osobe prisutna je u svetu poslednjih 10 godina, pa ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju. Englezi su ovu pojavu, tačnije ovaj novi tip javnih ličnosti, nazvali sub-lebrities, što bi u slobodnom prevodu značilo podslavni. Ovim terminom opisani su ljudi koji nisu poznati po onome čime se bave, već po tome što su stalno prisutni u medijima.
A rijaliti programi podslavnima u Srbiji postali su prava odskočna daska. Kako drugačije objasniti neverovatnu popularnost koju trenutno uživaju starleta Stanija Dobrojević i njen dečko maneken Filip Panajotović, koji su se na Farmi i upoznali. Horde obožavatelja njihovog lika i dela prate ih na Fejsbuku, Tviteru, pišu im hvalospeve u komentarima ispod njihovih intervjua...
Sociolog Ratko Božović smatra da je izgubljena svaka mera u emitovanju ovakvih programa.
- Ako je izgubljena mera u toku Farme, zašto ne bi to bilo nastavljeno i po njenom završetku. Kada se izgubi odgovornost, onda sve može. Emiteri misle da nam predstavljaju čudo neviđeno. Oni nemaju potrebu da se pitaju šta su učinili, pa se inate i sprdaju sa javnošću - kaže Božović.
Bez obzira na sve moralne i etičke pridike sociologa i kulturologa, rijaliti programi postali su svojevrsni pečat savremenog društva, koje televizijskim stanicama koje ih emituju donose veliki profit, a građanima pruža jeftinu zabavu. Voajerizam nacije je na visokom nivou. Tuče, razbijene glave, psovke, raznorazne vulgarnosti i seks, sve se preselilo uživo na TV ekrane. A sve je krenulo od naizgled nevine skrivene kamere.
Poznavaoci tvrde da je upravo to preteča rijaliti programa. Odnosno da smo privatnost izložili javnosti još davnih 40-ih i 50-ih godina prošlog veka i to emitovanjem prve emisije Candid Microphone, u kojoj su ljudi ne znajući za to, snimani u glupim situacijama. Usledila je kultna američka TV emisija Vi ste to tražili. Godina 1973. označava se kao početak rijaliti emisija.
Naime, američka stanica PBS počela je sa emitovanjem Američke porodice, čiji su akteri bili članovi porodice Loud iz Santa Barbare u Kaliforniji. Njihov život je sniman godinu dana, a šou je pratilo 10 miliona gledalaca. Godinu dana kasnije na BBC se pojavio još jedan serijal Porodica, koji je takođe emitovan godinu dana. Godine 1992.
MTV je počeo da emituje Stvaran svet, koji je pratio život sedam mladih Njujorčana u apartmanu na Menhetnu.
Ovaj šou se prikazivao narednih šest meseci, a emisija je imala rekordnu gledanost. Zatim je Čarli Parsons zakucao na vrata mnogobrojnih televizijskih stanica u želji da progura poseban format - Survajver. Prvi pokušaj nije uspeo, ali je dočekao 1997. godinu kada je prvi put emitovan na švedskoj televiziji. Ovaj surovi rijaliti program, koji je i Srbija oberučke prihvatila, obeležio je i niz tragedija.
Poslednja u nizu je smrt Džeralda Babina, jednog od takmičara u francuskoj verziji ovog programa, koji je već prvog dana snimanja u Kambodži preminuo od nekoliko uzastopnih srčanih udara. Isto se desilo i jednom bugarskom takmičaru, dok se u pakistanskoj verziji rijalitija jedan učesnik udavio.
Smatra se da je rijaliti šou kao globalni fenomen eksplodirao 90-ih godina prošlog veka, Velikim bratom, čije je licencirano izdanje emitovano u više od 60 zemalja sveta, a najveću gledanost ovaj TV format je zabeležio u Engleskoj, Sjedinjenim Državama i Latinskoj Americi. Idejni tvorac je Holanđanin Džon de Mol, vlasnik producentske kuće Endemol, koji je inspiraciju našao u eksperimentu sprovedenom u pustinji Arizone, nazvanim "Biosfera 2".
Osmoro muškaraca i žena živelo je zajedno u ogromnoj staklenoj kocki, koja je simulirala planetu Zemlju. Originalna ideja je bila i da šou traje godinu dana i da se pregledi dešavanja emituju jednom nedeljno u izmontiranim emisijama, međutim finalni proizvod je bio tromesečni šou, sa svakodnevnim uključenjima. U Holandiji koja je začetnik programa, Veliki brat je prestao da se emituje 2006. godine, posle šest serijala. Iste godine je stigao u Srbiju.
U Evropi i Americi su ove formate odavno prevazišli, pa su kod njih poslednjih godina popularni programi u kojima se testira mazohizam učesnika, pa piju kravlji urin i jedu izmet, zavlače ruke u akvarijum sa crvima ili žive u sobi punoj glodara. U nameri da pokažu koliko je poguban uticaj televizije rijaliti programa, grupa francuskih autora napravila je dokumentarac Igra smrti.
Okupili su takmičare i ubedili ih da prisustvuju snimanju novog rijaliti programa Ekstremna zona, čije je glavno pravilo da se pogrešan govor kažnjava elektro-šokovima. Učesnici nisu znali da su žrtve stari glumci koji će se pretvarati da trpe bol.
Glumci su kukali, molili za milost, a takmičari se nisu obazirali, već su nastavljali da ih muče. Poruka autora ovog filma je da su učesnici rijaliti programa spremni čak i da ubiju. A upravo je smrt Kinezima poslužila kao inspiracija za njihov najpopularniji rijaliti program Intervju pred pogubljenje, koji je pratilo oko 40 miliona ljudi, a u kome su glavni protagonisti osuđenici na smrt.
