Pokloni kojima se daruju političari (2): Glava Bude i dragulji za Broza
U Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu (bivši 25. maj) u toku je izložba "Carski darovi", u okviru koje je predstavljeno oko 70 predmeta koje je Josip Broz Tito dobijao kao predsednik SFRJ. Glava Bude, dar avganistanskog kralja, maketa carske kočije iz Kambodže, kutija norveškog kralja Olafa i skupoceni nakit, samo su neki od darova stranih delegacija doživotnom predsedniku koje posetioci mogu videti.
One koje smo zatekli u muzeju složili su se u jednoj činjenici da izložba budi nostalgiju i vraća ih u neka lepša i srećnija vremena, kada je Jugoslavija bila uvažavana u celom svetu. Zajedno sa poklonima iz Jugoslavije, Tito je dobio oko 200.000 najrazličitijih darova.
- Prvi poklon koji je Josip Broz Tito dobio iz jedne kraljevske kuće ujedno je i najstariji primerak izložen u muzeju. Radi se o antičkom korintskom šlemu, koji datira sa kraja 7. i početka 6. veka pre naše ere. Tito je ovaj dar dobio od kralja Grčke Pavla Prvog, a oko bronzanog šlema postoji i niz zagonetki, jer uprkos tome što je izliven u punoj ratničkoj formi, izrađen je u znatno manjim dimenzijama, zbog čega nije mogao imati praktičnu svrhu - kaže Momo Cvijović, arheolog i kustos Muzeja istorije Jugoslavije.
Veliku pažnju posetilaca privukla je glava Bude, koju je avganistanski kralj Mohamed Zahir poklonio bivšem predsedniku 1964. godine tokom maršalove posete Avganistanu.
- Zanimljivo je da suveren jedne muslimanske zemlje poklanja predmet koji po stilskim karakteristikama pripada potpuno drugačijoj kulturi. Glava potiče iz 4. veka naše ere i pripada budističkoj tradiciji - kaže Cvijović.
Tito je dobio i vile u Marakešu i Adis Abebi, a interesantno je da je dobio i 12 parova papagaja od engleske kraljice Elizabete Druge, koje je pratio specijalni ambasador, kako bi nadgledao izgradnju kaveza za ptice. Od Tita je tražena dozvola da se o tom događaju objavi kratka vest u britanskoj štampi, jer bi se taj gest veoma dopao Britancima.
Ukaz Kira VelikogKirov cilindar: Prvi spomenik ljudskim pravima
Kao najzanimljiviji poklon Cvijović izdvaja ukaz Kira Velikog, takozvani Kirov cilindar, koji se smatra prvim spomenikom ljudskim pravima.
|
Tu je i maketa carskih dvokolica koju je na poklon dobio od princa Kambodže Norodoma Ihanuka, kao i maketa prestola Selasija, kutija norveškog kralja Olafa Petog, zlatna kutija sa brilijantima od marokanskog vladara Hasana Drugog, ris od porcelana, dar danske kraljice Margarete Druge i princa Henriha, ali i kutija za nakit koja datira sa kraja 19. veka i početka 20. veka, poklon japanskog princa Akihita i princeze Mičiko.
Olafov ordenNorveški orden za Broza
- Poklanjanje ordenja zajedničko je svim državama, ali samo Danska, Norveška i Engleska tražile su da se nakon smrti nosioca ordena, priznanje vrati u zemlju.
Norveški orden Titu je ostao u Beogradu i nakon njegove smrti, iako je Muzej istorije Jugoslavije obavestio tadašnjeg kralja Olafa tokom njegove posete jugoslovenskoj prestonici, da je odličje spakovano za povratak. Brigu o poklonima je, dok je Tito bio živ, vodila služba Protokola pri Kabinetu predsednika Republike, koja je uglavnom dokumentovala državničke primopredaje. |
Cvijović kaže da su američki zvaničnici tražili da se poklon uruči u privatnoj atmosferi, daleko od očiju javnosti, dok su Kinezi voleli da od celog tog događaja prirede spektakl o kom bi se dugo pisalo.
I Tito je poklanjao, ali, kako kaže Cvijović, nije bio baš tako široke ruke.
- Najvrednije poklone dobijali su njegovi prijatelji Naser, Nehru, Hruščov i Brežnjev. Kada je britanski princ Čarls bio kod Tita 1978, protokol je obavestio Tita da je princ pasionirani sakupljač jedrenjaka i predložio da mu se napravi maketa dubrovačkog trgovačkog jedrenjaka iz 17. veka, što je Tito prihvatio, a princ Čarls bio je oduševljen - kaže Cvijović.
Tito je američkoj glumici Elizabet Tejlor poklonio veliku lutku u narodnoj šumadijskoj nošnji, Širli Templ i Kirk Daglas dobili su njegovu fotografiju u srebrnom ramu, a Daglasova supruga uramljenu fotografiju Jovanke Broz. Sofija Loren dobila je staklene čaše u obliku čizme, američki predsednik Džon Kenedi skulpturu vajara Frane Kršinića, dok je Titov prijatelj rumunski predsednik Nikolae Čaušesku na poklon dobio kino-projektor i više sanduka alkoholnog pića.
Zanimljivo je da je Tito 1971. godine El Sadatu poslao 150 kilograma jabuka, 50 kilograma suvih šljiva, 48 litara soka od borovnice i isto toliko ribizle, jer mu je jedan prijatelj rekao da su suve šljive i jabuke u Africi veoma skupe, jer važe za afrodizijak. Tako je Tito Naserovim sinovima poslao dečje bicikle sarajevske fabrike Pretis, gumenu žabu za kupanje, mali čamac, gumenu loptu, zlatni sat i dve Krašove bombonjere. Vinston Čerčil je dobio 10 litara najbolje šljivovice, a tunišanskom predsedniku Habibu Burgibi Tito je poklonio fijat 1.100.