Ekologija, poslednja rupa na svirali (3): Umesto ribe lovimo kese
Interesantno je koliko je deponija kad se pođe prema planinskom kraju Poljanica, severozapadno od Vranja. Sela su pored Veternice, nekada planinske, ekološki čiste reke, s koje se mogla voda piti. Bila je prepuna ribe, od kojih su najpoznatije bili klenovi i krkuše. U potocima koji su se ulivali bilo je i pastrmki. Danas je tužno pogledati ceo kraj, deponije počinju kod prvog sela Devotina na planini Goč. Tu smeće doteruju građani pod okriljem noći.
Inače, obale reke su okićene plastičnim kesama i raznim smećem, a meštani bacaju đubre gde stignu jer za 2.500 stanovnika nema nijednog kontejnera.
O kakvoj se nebrizi građana i opštinskih vlasti radi, govori da je jedna od većih deponija u neposrednoj blizini Zdravstvene ambulante i škole u centralnom selu Vlase.
Vrzino kolo- Sve je vrzino kolo, niko nikog ne goni. Ovo je propast, kakva, bre, država, samo lažu na televiziji, te biće ovo, te biće ono, te uradili smo više od onih i ovih, a sve je to isto! Ovde ti, bato, važi pravilo: gore plus još pogore jeste najbolje - viče ogorčeno jedan stariji čičica. |
Most na Moravi kod sela Rataje. Para za rekonstrukciju nema, pa ako padne odlazak do Vranja ili Bujanovac biće u rasponu od 20 do 45 km. Most su podrili oni koji su dobili dozvolu od gradskih vlasti da u neposrednoj blizini mosta vade pesak. Zbog preteranog vađenja peska na tom delu Morava je ekološki uništena, takođe je načičkana deponijama jer su meštani prinuđeni, kažu, da ga odlažu na obalama. Kad se nakupi, ističe jedan od njih, tada zapalimo, pa ono što ne izgori ide u reku prema Vranju.
Jalovište rudnika olova i cinka Grot iz Krive Feje, iznad Vranjske Banje, koje se taloži u obližnjem jezeru oivičenom branom, kako tvrde meštani banjskog sela Korbevac, odlazi delom u reku Korbevšticu i donosi smrt jer preko vode koju koriste za uzgajanje povrća i voća direktno unosi olovo. Još gore je što su pored reke i seoski bunari iz kojih mešatni piju vodu, pa se pitaju zašto im neko neodgovoran ubija decu i njih. Nikako im to nije jasno jer su se u više mahova obraćali za rešavanje njihovog životnog problema brojnim institucijama sistema.
Reagovala je Mesna zajednica Korbevac zahtevom da se reguliše pitanje zagađenja Korbevštice. Promene u reci su vidne, a to znači da je rudnik ispustio veoma veliku količinu vode iz jalovišta i time ugrozio vodotoke. Inače, meštani sela Korbevca danima posmatraju reku Korbevšticu, koja je počela da menja boju u sivo. Sumnja se da su u koritu reke velike količine nataložene jalovine, koja izlazi iz brane.
