Ekologija, poslednja rupa na svirali (2): Plovidba kroz flaše

Morava je pre dve godine očišćena od smeća, a danas je opet zatrpana plastičnim bocama, kesama i na njenim obalama leže lešine svinja.

Prema zvaničnim podacima, samo na području Vranja postoji 185 divljih deponija koje prete da izazovu zaraze većih razmera. Prema nezvaničnim podacima, ima ih dvostruko više ako se ubroje one koje su skrivene u okolnim brdima i planinama. Gde god da krenete, od oboda grada do planinskih šuma, svaka jaruga je mini-deponija. U blizini je i nedekontaminrana planina Pljačkovica koju je 1999. godine NATO zasuo osiromašenim uranijumom, iako je televizijski relej na Pljačkovici mogao je da se sruši i običnom municijom.

 Ova planina je delimično očišćena jer je, prema zapisniku radne grupe koja se time bavila, uklonjen samo "dostupan broj projektila". Tačan broj metaka koje je NATO ispalio na repetitor na Pljačkovici se ne zna, mada se pretpostavlja da ih je bilo više od hiljadu, a stručnjaci Instituta Vinča koji su obavili dekontaminaciju su izvadili, kako je svojevremeno saopšteno, svega pedesetak komada.

U regionu su mapirane još četiri lokacije na koje su NATO avioni izručili municiju sa osiromašenim uranijumom, čiji je period raspadanje 4,5 miliona godina: Borovac i Čerenovac kod Bujanovca, te Reljan i Bratoselce pored Preševa. Tokom proteklih godina rađena je dekontaminacija ovih lokacija uklanjanjem zaostale municije, a nadležne institucije su do pre dve godine redovno ispitivale kvalitet vode u okolna 32 bunara. Radioktivnost vode iz bunara se više ne prati zbog nedostatka para, a stanovništvo strahuje da će osiromašeni uranijum zagaditi Gradsku reku koja se uliva u Moravu i tako ući u sisteme za navodnjavanje, seoske bunare i samim tim će biti kontaminirana proizvodnja hrane, povrća i voća.

Prvi kratki film "Tužna Morava", snimljen 2011. godine, izazvao je veliku pažnju javnosti zbog stravičnih slika zagađenja ove najveće reke na jugu Srbije. Novo ostvarenje "Tužna Morava 2 - Stara se majka ne laže" donosi još ružnije slike. Prvi film je naterao nadležne da očiste ovu reku. Danas, dve godine kasnije, reka je još zagađenija nego što je bila.

Nela Cvetković, članica Gradskog veća za naučno-tehnološki razvoj, ekologiju, zaštitu životne sredine i evrointegracije, jedna je od retkih opštinara, koja je imao hrabrosti da pođe Moravom sa članovima kluba Ekstrim.

- Situacija je zastrašujuća. Obišli smo čamcem deo u dužini od 12 kilometara i jedva smo uspeli da prođemo. U jednom trenutku smo se usred smeća zaglavili i da nije bilo profesionalnih veslača, ne znam kako bismo se izvukli. Reka mora da se očisti cela i da se angažuju velika državna preduzeća poput Srbija voda. Potrebna je teška mehanizacija i znatno veći broj ljudi nego što ih poseduju vranjske službe - kaže Cvetkovićeva.

Pretpostavlja se da najveći deo otpada potiče sa Bujanovačke deponije s koje i manja bujica ponese velike količine smeća, a kad se nivo reke spusti, ono ostane na obalama i koritu. Opština Bujanovac pripremila je projekat sređivanja deponije, ali se još ne zna kada će početi. Sekretar kluba Ekstrim Srboljub Pešić kaže da su u pomoć pozvali Sektor za vanredne situacije, ali da opet nije bilo moguće ploviti od smeća.
Divljih deponija ima svuda po okolnim selima, a skoro je divlja deponija u selu Pavlovac izazvala burne reakcije jer su se razboljevala deca.

Rade Vasilev iz Pokreta zelenih u Vranju smatra da je to smeće u Pavlovcu samo deo onoga sa čime se svakodnevno srećemo.

- Do sada smo na sve načine pokušavali da sprečimo stvaranje divljih deponija, ali ne postoji mehanizam da se ta ružna navika kod ljudi iskoreni. Šta mi možemo ukoliko ništa ne preduzimaju ljudi i službe kojima je to posao i koji za to uzimaju brojne donacije i pare od opštine i države - kaže Vasilev.

U potoke i reke se uliva kanalizacija, životinjske iznutrice se bacaju gde je kome zgodno, a pacovi su veliki kao mačke.

- Pošto vlast ne želi da postavi kanalizacione cevi, nego se sve izliva u potok, predlažemo da se postavi tabla sa natpisom "Prolazniče, žurno pretrči preko mosta i ne osvrći se, jer ako zastaneš, zaradićeš žuticu" - ozlojeđen je Vranjanac Stanko Đ. iz naselja Panađurište, gde tik uz gradsku pijacu postoji kanal čije se tekućine ulivaju u Vranjsku reku.

- Đubre bacaju najviše oni iz naselja Tulbe, gde živi uglavnom sirotinja ostala bez posla u vranjskim gigantima i koja đubre baca u reku. Subotom i nedeljom kada Romi kolju stoku u dvorište, jer mesom snabdevaju i mesare i građane, Vranjska reka je crvena od krvi.