Srbija na putu u propast (1): Nije Evropa zec iz šešira

Nije prvi put da se Srbija podeli, pa je tako bilo i na Vidovdan kada je stigla vest iz Brisela da je Ketrin Ešton obećala datum za januar. Na sastanku šefova država i vlada Evropske unije u Briselu odlučeno je da se Srbiji u januaru odredi datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu

Evroskeptici smatraju da bi Srbija, da nije žurila da bude deo evropske porodice, imala veće šanse da zaštiti svoje interese na Kosovu i sačuva teritoriju. Oni drugi evrofanatici, pak, smatraju da Srbija mora da žuri i što pre postane članica EU, jer će to otvoriti vrata investitorima.

Ipak, i bez analiza eksperata svima je jasno da nas ni kada uđemo u EU ne čekaju med i mleko. Na nedavno održanoj svečanoj sednici Vlade to je ponovio i srpski vicepremijer Aleksandar Vučić, koji je kazao da dobijanje januarskog pregovaračkog starta nije šešir iz kojeg ćemo izvući zeca dovoljno velikog da se svi najedemo pečenja, već evropska verifikacija naše politike i da je to nagrada građanima Srbije jer su dobro radili.

Vicepremijer Aleksandar Vučić poručio je tada da se nazire svetlija budućnost za Srbiju, ali da nije vreme za vatromet. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je da je odluka evropskih lidera da se odobri pokretanje pregovora o članstvu Srbije u EU jasan znak da je Srbija vratila ugled u svetu, kao i da "car Lazar 1389. nije imao drugi izbor, ali ga mi sada imamo".

Srbija će pregovore sa Evropskom unijom započeti sa ogromnim javnim dugom koji je u aprilu iznosio 19 milijardi evra, što je 56 odsto bruto nacionalnog dohotka. Po nezaposlenosti i korupciji smo na evropskom vrhu, jer smo zemlja u kojoj se bolest lakše leči "ako se doktor nešto časti".

Da li su Srbiji potrebne evropske zvezdice?

 

Srpski ministar prosvete zna da su se ukradeni testovi za malu maturu na ulici prodavali ispod ruke za oko 40 evra, ali ne može ništa da uradi, a nije baš ni siguran da li on za to treba da snosi odgovornost. O evropskim standardima da ne govorimo, a možda su najslikovitiji primer osnovne škole gde đaci još koriste takozvane čučavce. I ne trebaju nam eksperti da bi videli da nam je na putu rupa do rupe, a da dobrim automobilima smatramo i one 15 godina stare, kolika nam je inače i prosečna starost vozila.

U bolnicama nemamo gaze i flastere, donirani mamografi nam stoje, jer se niko nije setio da doktore, koji godinama čekaju na posao, prekvalifikuje u radiologe. Ministarka zdravlja se umesto toga lepo i najljubaznije zahvalila vladi Japana na donaciji. Više puta, jer su revnosni Japanci dolazili u Srbiju da rade kontrolne servise i zatekli aparate kako čame dve godine u kutijama. U prestonici imamo najsavremeniji način za očitavanje autobuskih karata - bus plus. To jeste tačno, ali nam jutra i dalje počinju vestima da bar jedan čovek mesečno propadne kroz truli pod autobusa. Uz sve to, od svega na svetu Srbi najviše vole da sami prave svoju rakiju, a na srpsku šljivovicu se EU mršti - nije po standardima!

U poređenju sa statusom kandidata, pregovori su zahtevan i dugotrajan posao, koji podrazumeva sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene. Pregovori počinju "skriningom", nekom vrstom ispitivanja kako stoje stvari na terenu, da bi se utvrdile razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja. Skrining se obavlja posebno za svako poglavlje, a nakon toga Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora.

A kakvo je zaista "stanje na terenu"? Ekonomski analitičari ukazali su još krajem prošle godine na alarmantnu situaciju da je Srbija 2012. godinu završila najvećim padom društvenog proizvoda u regionu, sa najvećom inflacijom i nezaposlenošću, i najnižim platama - izuzimajući Makedoniju. Srpska Skupština trenutno raspravlja kako da zakrpi ogromnu rupu u budžetu rebalansom, koji će, kako prognozira opozicija, izdržati do septembra, a onda će rupa biti još veća.

U Srbiji je zakonski definisana minimalna cena rada po satu oko 115 dinara (oko jedan evro), a prosek visine dnevnice po satu u Evropskoj uniji je 23,50 evra. Prema najnovijim istraživanjima, najveće plate od svih zemalja EU imaju Šveđani. Radnici u ovoj zemlji u proseku zarade 41,90 evra za sat vremena. Najmanje su plaćeni radnici u Bugarskoj koji za jedan sat proveden na radnom mestu dobiju 3,70 evra.

Politički analitičari prognoziraju da će nam za ulazak u EU trebati 10-15 godina. Možda to i nije tako loše, jer ulazak u Evropsku uniju našim susedima Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, kao i državama iz okruženja kao što je Slovenija, nije doneo bolji život. Kada je reč o spoljnom dugu, najgore je prošla Rumunija, gde je taj dug sa 18 milijardi dolara, koliko je iznosio pre ulaska u EU 2003. godine, dostigao neverovatnih 136 milijardi. I mađarski dug je porastao za 100 milijardi dolara, pa je sa 42 milijarde dolara 2003. godine, porastao na čak 146 milijardi. U Bugarskoj se dug povećao sa 12 na 39 milijardi dolara, a ni u Sloveniji nije bilo bolje. Ova nekadašnja članica SFRJ pre ulaska u EU dugovala je 11 milijardi, dok je danas dug skoro šest puta veći - 61 milijarda dolara.

Izgleda da srpska politička elita ozbiljno greši kada na članstvo u EU gleda kao na obećanu zemlju. EU je danas u dubokoj krizi, koja nije samo ekonomska i finansijska nego i institucionalna. Niko još ne može da kaže kako će, i koliko uspešno, ta institucionalna kriza biti rešena. Još manje se zna rešenja za manje i siromašnije zemlje članice, a pogotovu za zemlje kao što je Srbija, koje od članstva deli najmanje decenija.