Gračanica postaje albanska (1): Albanske vile na srpskim njivama
Naselje Marigona, koje se nalazi na obodu opštine Gračanica, između sela Preoce i Lepina, gde je usred njiva sagrađeno oko 200 dvospratnih vila, a planirano je još toliko, kao i škola i obdanište, primer je vežbanja mišića nad Srbima.
Tu Albanci bez dozvole grade nekoliko stotina objekata i prodaju po ceni od 100.000 do 500.000 evra, čak i na delu zemlje koju pravi vlasnici potražuju na sudu. Dok Srbi koji žive u okolini strahuju da bi to instant naselje koje buja poslednje tri godine moglo da promeni etničku strukturu opštine, dve kosovske opštine - Priština i Gračanica, međusobno prebacuju odgovornost.
Nelogičnosti ima mnogo, počevši od činjenice da se Marigona gradi na zemljištu koje je 2006. kupljeno na privatizaciji po neverovatno niskoj ceni od 43 evra po aru. Nije jasno ni da li je zemljište preimenovano u građevinsko, a ipak neko ulaže oko 50 miliona evra u izgradnju vila a da istovremeno deo te zemlje potražuju Srbi. Koliko za srpsku zajednicu nema pravde na Kosovu u slučaju uzurpirane imovine, svedoči primer Dejana Jovanovića iz sela Preoce koji godinama zahteva da se obustavi gradnja na njegovoj parceli u okviru naselja Marigona, a procesu nikad kraja.
- Cilj je oteti srpsku imovinu i promeniti etničku strukturu! Da opština Gračanica ne bude više srpska nego albanska. Zamislite ako niknu svi ti objekti koliko će se Albanaca naseliti. Drugo, ta zemlja je na privatizaciji kupljena budzašto, iako je tržišna vrednost nekoliko hiljada evra po aru - kaže Jovanović.
Njegovom dedi je ta parcela oduzeta 1953. za kombinat PIK Gornje Dobrevo, pa vraćena 90-ih godina. Međutim, Jovanovići nisu pristali na zamenu parcela, već su insistirali na svojoj.
- Godine 2008. podneli smo tužbu posebnoj komori Vrhovnog suda Kosova i pokrenuli sudski postupak za povraćaj imovine. Ispostavilo se da je PIK pre toga privatizovan, iako po zakonu ta zemlja nije mogla da bude predmet prodaje. Od tog dana do danas mi ne znamo u kojoj je fazi naš postupak. Odgovori koje dobijamo iz komore su primer lakrdije kosovskog i međunarodnog pravosuđa pod okriljem Euleksa - smatra Jovanović, koji za sve svoje navode prilaže dokumente. On kaže da su jedno vreme obrađivali zemlju sve dok "nepoznata lica nisu ogradila" na delu parcele od tri hektara 60 ari placa.
- Kasnije se dokazalo da su nas proterali s parcele ti iz Marigone, ogradili i počeli da pripremaju teren za gradnju. Odmah smo obavestili sud i zahtevali da se izgradnja stopira. Međutim, sud nam je odgovorio da je već šteta nanesena i da nema potrebe za donošenjem preliminarne zabrane, bez obzira što se na zemljištu gradi. Znači, sud svesno stoji iza manipulacije i ne preduzima ništa. U ovom slučaju ima toliko elemenata za krivična dela, počevši od građevinskih dozvola, ali svi o tome ćute - zaključuje Jovanović.
On nije jedini privatni vlasnik s istim problemom i zemljištem na kome niče Marigona.
- To je sve bila srpska zemlja i postoji mnogo sporova za povraćaj imovine. Ali, kosovske vlasti ne priznaju ta rešenja, pokreću neke postupke pred posebnom komorom Vrhovnog suda Kosova, koja je za sedam godina do danas donela samo dve presude i obe u slučaju manastira Dečani, zato što je izvršen politički pritisak. Ako nama nisu osam godina rešili problem, neće ni narednih 88 - zaključuje Jovanović.
Koga to zanimaDejan Jovanović je zbog ovog problema tražio pomoć i od predstavnika Srba, ali oni nisu marili za to.
|
