Krediti, najveća srpska mora (3): Ne morate sve da znate
Milena P. iz Jagodine u KBC banci podigla je stambeni kredit od 13.500 evra oktobra 2008. godine. Rok otplate kredita je 15 godina, a valuta švajcarski franak. Prema klauzuli ugovora kamata je fiksna prvih pet godina, dok će od decembra doći do valorizacije, pa će i rata i kamata biti veće. Kada je podigla kredit rata je iznosila 10.500 dinara, a sada, zavisno od vrednosti ove valute, oko 18.000 dinara, jer je prema kursnoj listi švajcarac bio 59,6 dinara, a sada je 91 ili 92 dinara.
- Mada je Dinkić najavio da ne uzimamo kredit u švajcarskim francima, mnogi od nas su se upecali zato što je ta banka imala akciju neplaćanja troškova obrade kredita, koji su bili oko 1.000 evra. Investitor zgrade u Kragujevcu u kojoj sam kupila stan, takođe je uzeo kredit u ovoj banci, pa me je preporučio.
Bez posla i brakaNažalost, puno porodica u Jagodini ostalo je bez stanova, jer nisu mogli da otplaćuju kredit zbog toga što su ostali bez posla. Jelena M. je radila u Pomoravlju, a suprug u Ini. Kupili su veći dvosoban stan, jer imaju i dvoje dece. Redovno su plaćali kredit četiri godine, a onda čitavu godinu nisu mogli, jer su oboje ostali bez posla. Morali su da se isele, banka je dala oglas za prodaju stana za iznos koji duguju. Još uvek niko neće da ga kupi, jer zna situaciju. Supružnici su se razveli zbog cele situacije, a žena radi za 15.000 dinara, stanuje privatno i brine o deci. |
- Tada mi je sve to izgledalo primamljivo. Ali, posle samo pet-šest meseci švajcarac je počeo da skače. Sada mi ne bi palo na pamet da uradim tako nešto. Onda sam bila ili mnogo hrabra ili luda. Imajući u vidu naš standard, kamate su previsoke. Nigde u svetu nije tako. Pomišljala sam da švajcarac može da skoči, ali ovoliko, nisam mogla ni da sanjam - priča Milena za "Vesti".
U trenutku kada se odlučila za kredit, Milenin suprug Saša takođe je bio zaposlen, pa su mislili da im rata neće predstavljati problem. Međutim, on je ostao bez posla, pa je plaća Milena, iako je skoro dostigla polovinu plate. Osim toga, ona mora da plaća i režije za stan od 26 kvadrata, gde žive njeni sin i ćerka koji studiraju u Kragujevcu. Za infostan mesečno izdvaja još oko 7.000 dinara.
- Mnogo smo razmazili decu. Dok smo mi studirali, stanovali smo po ćumezima i šupama bez kupatila. Ali današnja deca neće tako. Zbog svih tih obaveza suprug i ja odričemo se osnovnih stvari, a na godišnji odmor i ne pomišljamo. Jednostavno, živimo život na leru. Savetovali su me da stavim kuću pod hipoteku. Ali, ne želim da izgubim kuću zbog tog stana, pa je taj stančić pod hipotekom. Pošto sam 12.000 evra dala u kešu za kredit, jer sam prodala imovinu na selu, ukoliko ne budem više mogla da plaćam rate, prodaću stan i izmiriti kredit. Ali, u tom slučaju moram da plaćam penale banci, jer ona živi od kamate, pa sam opet na gubitku - dodaje Milena.
Ona još kaže da banka ima i tajne koje ne saopštava u trenutku sklapanja ugovora. Tako, na primer, postoji godišnja nadoknada za troškove održavanje kredita koja se plaća 31. decembra i koja iznosi 0,5 posto od iznosa kredita. U početku je to bilo oko 8.000 dinara, ali se iznos smanjuje svake godine sa smanjenjem ukupnog duga.
- Ne morate sve da znate, saopštili su mi u banci kada sam rekla da me nisu upoznali sa tim dažbinama. Uopšte kada sam se raspitivala za kredit davali su mi šture i nerazumljive odgovore. Strahujem i šta će biti, jer KBC banku kupuje Sosijete ženeral banka. U tom metežu ne znam kako ću proći. Očekujem svašta, ali ništa dobro - zaključuje Milena.
U jednoj od banaka, gde nisu hteli da govore javno, rekli su nam da nijedan klijent nije uzeo stambeni kredit u švajcarcima, već u evrima i da se rate plaćaju po srednjem kursu na dan dospeća. Referenta stopa pada, tvrde u toj banci, pa je umesto početnih 190 evra, rata manja za 30 do 40 evra.
- Srećom, niko nije ostao bez posla i uvek nađu novac da izmire kredit. Kasne najviše 20 dana. Veće probleme imamo sa potrošačkim kreditima. Posle sedam dana kašnjenja zovemo klijente i podsećamo ih da izmire obaveze. Ako prekorače 90 dana, zovemo ih i pravimo nagodbe tako što određujemo veći broj rata. Inače, 80 posto naših klijenata je pod kreditima, a penzioneri su 100 posto zaduženi zbog toga što finansiraju decu koja ne rade - kaže izvor "Vesti" iz jedne jagodinske banke.